Piramida u Dakoti: Od nuklearnog rata do pacifističke sekte

U mestašcu Nekomo u Severnoj Dakoti, osim 49 stanovnika, možete naći neobično zdanje u koje je američka vlada uložila gotovo šest milijardi dolara u strahu od nuklearnog rata.

Neki tvrde da su megalomansku strukturu u obliku piramide sagradili iluminati i da se zdanje nalazi na mestu nekadašnjeg hrama drevnih Maja. Ništa od toga nije tačno, ali je stvarnost ponekad neobičnija od fikcije. 

Piramida je deo nekadašnjeg kompleksa odbrane Stenlija Mikelsena, koji je napušten već 40 godina. Tu je nekada bio najmoćniji radarski sistem na planeti i nuklearni arsenal, a danas je samo destinacija za turiste, planinare i teoretičare zavera. 

Na izgradnju ove baze SAD su potrošile 5,7 milijardi dolara, a postojao je plan da, u slučaju sukoba s Rusijom, Amerika napravi još 14 ovakvih „tvrđava”. Bio bi to najveći odbrambeni kompleks na planeti, koji zahvaljujući sporazumu SALT nikad nije zaživeo. 

Kada je u aprilu 1970. američka vojska odlučila da bazu napravi baš u Nekomi, bio je to najveći dan u istoriji ovog mesta. 

Plan je bio da, u slučaju rata, projektili smešteni u unutrašnjosti piramide presreću ruske i „prave mesto” za američki nuklearni napad. 

Međutim, zemlje su potpisale mirovne sporazume koji su bili dobra vest za planetu, ali ne i za piramidu. U februaru 1976, posle samo godine rada, baza je zatvorena. Osetljiviji delovi su napunjeni betonom, vojnici su povučeni, a od svega je ostala samo piramida. 

Baza je na kraju prodata na aukciji pacifističkoj sekti Huterita, koji su za nju izdvojili 530.000 dolara. Vlasti okruga Kavalijer, koje su planirale da od piramide naprave turističku atrakciju, dale su manju ponudu, pa ozbiljnije ulaganje u piramidu nikad nije realizovano. 

Inače, Hutriti nisu apsolutno ništa ulagali u piramidu, sem što su u nekoliko navrata pokušali da je prodaju po basnoslovnim cenama.