Plava karta u Nemačkoj samo za visokoobrazovane kadrove

Nemačkoj je potrebna radna snaga, naročito inženjeri, lekari i informatičari. Nekoliko miliona radnih mesta je bilo – ili je još uvek – nepopunjeno, prenosi Dojče vele (DW).

Koliko tu pomaže takozvana Plava karta? I koliko je onih koji su je dobili?

Već pet godina Plava karta (Bluecard), ljudima koji žive van Evropske unije omogućava život i rad u nekoj od zemalja članica. Način dodeljivanja Plave karte, u Nemačkoj uvedene u avgustu 2012. godine, objašnjen je u okviru Zakona o sproveđenju smernice EU za visokokvalifikovanu radnu snagu. Njime se utvrđuje koje uslove mora da ispuni neka osoba koja se prijavljuje za Plavu kartu: ona mora da ima potvrdu o visokoj stručnoj spremi koja je priznata u Nemačkoj i ponudu za posao. Pritom godišnja zarada ne sme da bude manja od 50.800 evra godišnje (za takozvana deficitarna zanimanja dovoljna je i godišnja zarada od 39.624 evra). Reč je pre svega o matematičarima, informatičarima, inženjerima, onima koji su završili prirodne nauke, ali i lekarima, sa izuzetkom zubara.

U prvoj polovini 2017. u Nemačkoj je uz pomoć Plave karte posao pronašlo 11.034 ljudi, objavio je Savezni ured za izbeglice i migracije (BAMF). 

Plava karta je, sudeći po tim podacima, sve omiljenija. Tokom čitave 2016. godine 17.362 ljudi dobilo je Plavu kartu, a tokom 2013, kada je tek uvedena, bilo je 11.290 ljudi s prebivalištem van EU koji su dobili mogućnost rada u Nemačkoj.

Atraktivne mogućnosti

BAMF je 2016. uradio studiju koja je pokazala pozitivan trend kada je u pitanju uvođenje Plave karte. Bivši šef Saveznog ureda za migracije Frank-Jirgen Vajze rekao je tada da studija pokazuje da Nemačka nudi atraktivne mogućnosti za visokokvalifikovan kadar i da to tražena radna snaga zna da iskoristi.