Rusija je spremna da nastavi razgovore sa Srbijom, Austrijom i Mađarskom o putevima izlaska iz situacije nastale zbog prekida realizacije projekta Južni tok.
To je izjavio stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov za TV kanal „Rusija 24“ koji je optužio SAD za doprinos prekidu tog projekta.
„Srbija, naravno, nije danas član EU, ali je Srbija, kao što se zna, podnela prijavu za stupanje u EU. Svi smo bili svedoci pritiska EU na Beograd i po političkim temama – uključujući pitanje priključenja antiruskim sankcijama i, možete biti sigurni, takođe po ekonomskim temama“, rekao je on.
Čižov je izrazio uverenje da će ruska strana biti spremna da razgovara sa Austrijom, Mađarskom i Srbijom „o tome šta dalje činiti, i kako izlaziti iz te situacije“, preneo je TASS.
„Ranije sam već pomenuo da se od turskog „čvora“ linije gasovoda mogu razvući na različite strane“, naveo je ruski diplomata.
Prema rečima Čižova, za sada je rano govoriti o tome ko je izgubio, a ko dobio od odluke da se projekat zatvori.
„Mislim da, prvo, konačni bilans treba praviti kada bude izgrađen alternativni gasovod“, rekao je šef ruske misije pri EU, prenosi RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, novi gasovod biće postavljen po dnu Crnog mora i izaćiće na površinu na zapadu zemlje, bliže njenom evropskom delu.
„Kada će taj čvor biti izgrađen na turskoj teritoriji, to ne može biti brzo, a videćemo do tada kakva će biti pozicija EU i kakva će biti pozicija zainteresovanih država“, rekao je Čižov.
Ruski diplomata je, pritom, optužio SAD da su se „aktivno suprotstavljale realizaciji Južnog toka, naglašavajući da je neophodno da Evropa smanjuje energetsku zavisnost od ruskih isporuka energenata“.
„Takva je politika i sadašnje i prethodnih administracija“, naveo je on i dodao da SAD, istovremeno, nikada nisu obećali Evropi da će zameniti Rusiju kao izvora energenata.
„Svi ti razgovori o gasu i nafti od škriljaca koji će poteći iz SAD – to su priče za neupućene“, rekao je Čižov i dodao da će, čak i ako bude promenjeno američko zakonodavstvo koje ograničava izvoz nafte, izvozne kompanije SAD dozvole koristiti ne na evropskom već na azijskom tržištu, gde su cene gasa za jedan i po put više.
Čizov je izrazio čuđenje što Rusija nije dobila zahvalnost od EU što je izašla u susret poziciji Unije u pitanju prekida projekta Južni tok.
„Možda je za širu javnost u Evropi to bilo neočekivano, ali za stručnjake koji rade u energetskom sektoru nije“, kazao je on i dodao da je za iznenađenje mogao biti konkretan trenutak, ali „da se stvar kretala ka tome, moglo se prognozirati“.
Za Bugarsku je Čižov rekao da se nije preporučila kao pouzdan projekat ne samo sa Južnim tokom, već i u nekim drugim projektima.
Prema njegovim rečima, tamo „nije jednostavna politička situacija, menjale su se vlade, neke su ponekad i odlazile zbog razlika povodom energetskih tema“.
Čižov je podsetio da zbog pozicije Bugarske nije bio realizovan projekat naftovoda „Burgas-Aleksandropolis“, kao i opremanje nove atomske centrale „Belene“.
Za Tursku, pak, kaže da je pouzdana i u stanju da donosi samostalne odluke.
„Turska se ponaša prilično samostalno. Ne treba zaboraviti da je Turska članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU, ali ipak se tursko rukovodstvo ponaša prilično nezavisno, u svakom slučaju mnogo samostalnije, nego – avaj, vlada Bugarske“.
Agencije podsećaju da je ruski predsednik Vladimir Putin 1. decembra u ponedeljak tokom posete Turskoj rekao da Rusija u sadašnjim uslovima ne može da nastavi sa realizacijom projekta Južni tok, između ostalog zbog nekonstruktivne pozicije EU.
„Ako Evropa ne želi da ga realizuje, on neće biti realizovan“, rekao je Putin.
Istovremeno, radi zadovoljavanja potreba Turske Rusija će izgraditi novi gasovodni sistem.
-615x345.jpg.webp)
„I oni imaju reproduktivne organe“, „natalitet nema veze sa tim da li je neko gej“, „njihov posao je da naprave uslove da deca ostanu u Srbiji“, „uvredio je jedan broj ljudi koji ga plaćaju“…
1. Objasnite kako se to vi reprodukujete između sebe
2. Samim tim sa čim ima veze natalitet, ako je to priraštaj, kako vi doprinosite tome?
3. Koliko je vas i koliki je doprinos u dzi-di-piju?
4. Da li je ovo realno što se dešava?