Pod uticajem sve većih vrućina širom Evrope i Centralne Azije strada skoro 400 dece godišnje

Povećanje temperature širom Evrope i Centralne Azije ubilo je oko 377 dece tokom 2021. godine, pokazuju podaci iz 23 zemlje koju je objavio UNICEF.

„Oko polovine dece širom Evrope i Centralne Azije, odnosno 92 miliona dece, već je izloženo čestim toplotnim talasima u regionu gde temperature rastu najbrže na svetu. Visoke temperature koje i dalje rastu mogu izazvati, čak i za kratko vreme, ozbiljne zdravstvene komplikacije kod dece, posebno kod najmlađe dece. Bez adekvatne nege, ove komplikacije mogu biti opasne po život“, rekla je direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju Regina De Dominicis.

Izloženost toploti ima akutne efekte na decu, čak i pre nego što su rođena, i može dovesti do prevremenih porođaja, niske porođajne težine, mrtvorođenosti i urođenih anomalija, tvrdi se u analizi.

Toplotni stres je direktan uzrok smrtnosti odojčadi, može uticati na rast odojčadi i izazvati niz pedijatrijskih bolesti. U izveštaju se takođe navodi da je ekstremna vrućina izazvala gubitak više od 32.000 godina zdravog života među decom i tinejdžerima u regionu.

Kako temperature nastavljaju da rastu, UNICEF poziva vlade širom Evrope i Centralne Azije da integrišu strategije za smanjenje uticaja toplote, i kroz nacionalne utvrđene doprinose (NDC), nacionalne planove adaptacije (NAP) i politike smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja katastrofama sa fokusom na decu u ovim planovima.

UNICEF ih poziva i da ulažu u akcione planove za zdravlje tokom toplotnih talasa i primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se adekvatnije lečile bolesti povezane sa toplotom među decom, investiraju u sisteme ranog upozoravanja, uključujući sisteme upozoravanja na toplotu, prilagode obrazovne objekte kako bi se smanjila temperatura u delovima u kojima se deca igraju i osposobe nastavnike učeći ih veštinama kako da reaguju na toplotni stres.

Preporučuje se i da prilagode gradsko projektovanje i infrastrukturu, kao i da obezbede da zgrade, posebno one u kojima žive najugroženije zajednice, budu opremljene tako da se smanji izloženost toploti, ali i obezbede snabdevanje bezbednom vodom, posebno u zemljama sa pogoršanim kvalitetom i dostupnošću vode.

Izazovi klimatskih promena u Srbiji: Uticaj na zdravlje dece

Srbija se suočava sa značajnim promenama u klimatskim obrascima, sa projekcijama koje ukazuju na porast temperatura, obilnije padavine i češće ekstremne vremenske događaje. Nedavni talas vrućine u julu je istakao ove promene, pogađajući skoro sve regione Srbije, uključujući i planinske oblasti.

Srbija je doživela i najtopliji jun u istoriji merenja, sa rekordnim brojem tropskih dana i noći širom zemlje.

Prema Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije (RHMZS), u periodu od 8. do 14. jula 2024. godine, dnevne maksimalne temperature su značajno premašile prosečne vrednosti. U poređenju sa referentnim periodom od 1991. do 2020. godine, temperature su bile od sedam do skoro deset stepeni Celzijusa više.

Uticaj na zdravlje dece

Talasi vrućine predstavljaju ozbiljnu pretnju za decu, posebno za najmlađe. Visoke temperature mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su prevremeni porođaji, niska porođajna težina, kao i povećan rizik od urođenih anomalija. Novorođenčad je posebno osetljiva, izložena većem riziku od toplotnog stresa koji može prouzrokovati ozbiljne komplikacije i negativno uticati na njihov rast i razvoj.

Trudnice koje su izložene talasima vrućine takođe se suočavaju sa većim rizikom od komplikacija tokom trudnoće i porođaja.

Dečji dodatak povećan za 95 dinara