Politiko: Srbija u EU ne pre 2027. godine

Zlatno doba proširenja Evropske unije je prošlost, a Srbija neće postati članica te unije pre 2027. godine, piše „Politiko“.

Taj sajt ocenjuje da su šanse za članstvo Srbije 80 odsto – ali ne pre 2027.

Među razlozima „za“ članstvo u EU, evropsko izdanje sajta „Politiko“ navodi da je Srbija najveća zemlja Balkana od svih koji pretenduju da postanu članice, a da bi, ukoliko se drži EU agende, svakako bila faktor stabilnosti u regionu i „dobar sused“.

Evropska komisija je već pohvalila napredak Srbije u usklađivanju zakonodavstva sa evropskim standardima. Kao razloge „protiv“, sajt je naveo da u protekloj godini nije bilo napretka u borbi protiv korupcije. 

„Srbija će možda nastaviti da odbija priznavanje nezavisnosti Kosova, osim ukoliko joj bude ponuđeno članstvo u EU. To bi mogla da bude pametna taktika Srbije, ali nije u skladu sa duhom normi EU“, ocenjuje „Politiko“. 

Prema pisanju ovog lista, iznenađujući prvi kandidat za članstvo mogla bi da bude Albanija, koja je već članica NATO i mahom „oslobođena problema jugoslovenskih ratova devedesetih“, a mogla bi da postane članica dve godine pre Srbije, odnosno 2025. godine. 

Kao prednost Albanije navedeno je da je ta zemlja pokazala sposobnost da uvede višepartijski sistem i sprovede reforme, kao i to što se distancirala od problema koje imaju ostale zemlje u regionu. 

Među manama je to što formalni pregovori još nisu počeli, a korupcija i organizovani kriminal predstavljaju ozbiljne probleme, kao i politizacija sudstva. 

„Sve druge zemlje zapadnog Balkana imaju brojne komplikacije. Što se Makedonije tiče, EU članica Grčka odbija čak i da prizna njeno ime. Ukoliko bi EU dozvolila da Crna Gora i Kosovo uđu u odabrano društvo bez Srbije, to bi izazvalo značajnu nestabilnost u regionu. Bosna i Hercegovina je u najgorem položaju od svih, i mogla bi da usporava sve ostale države u slučaju da EU zahteva da zemlje Balkana pristupe uniji u formi bloka“, piše „Politiko“. 

U evropskom izdanju tog sajta piše i da se ni Crna Gora neće pridružiti EU pre 2027, dok je za BiH navedena ta godina, ali piše i „verovatno mnogo, mnogo kasnije“. 

Za Kosovo su šanse za članstvo 30 odsto, navodi list, ali se kao datum pridruživanja navodi 2027. godina. Kao prednost je navedeno to što je Kosovo već usvojilo evro kao zvaničnu valutu, i trudi se da uskladi rad institucija sa evropskim zakonima, a među manama je to što nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica EU, kao i „duboko ukorenjena korupcija i politička polarizacija“. 

Za Makedoniju se ne očekuje da postane članica pre 2030. godine. 

Taj list navodi i da, iako Velika Britanija pokušava da izađe iz EU, ima bar 10 zemalja koje žele to mesto, ali da u jeku jačanja nacionalnih politika, EU nema nameru da u svoje odabrano društvo uvrsti nove članice pre 2025. godine, a za neke, poput Turske, ne postoji ni promil šansi za uspeh. 

Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je izjavio da „neće postavljati ograničenje brzine za ulazak u EU“, insistirajući da napredak svake zemlje kandidata zavisi isključivo od nje same. 

Sa druge strane, direktorka „Prijatelja Evrope“ Šada Islam ne krije pesimizam i navodi da treba da se prihvati činjenica da još mnogo godina neće biti proširenja EU, a da u periodu od 10 godina šest balkanskih zemalja možda ima šansu za članstvo. 

Nijedna država nije podnela zahtev i postala članica za manje od pet godina (Finska drži rekord). Za države članice bivšeg Varšavskog pakta i SFRJ taj proces je u proseku 10-15 godina. 

Ne treba zaboraviti i države poput Islanda i Škotske. Ukoliko mala nordijska zemlja odluči da ponovo aplicira za EU, izbila bi u prvi red favorita. Isto važi i za Škotsku, koja će u slučaju Bregzita skoro sigurno želeti da postane samostalna članica EU, imajući u vidu da skoro 70 odsto građana to želi. 

„Politiko“ smatra i da je članstvo Ukrajine u EU, praktično nemoguće dok je na čelu Rusije Vladimir Putin. 

„Imajući u vidu sve poteškoće kroz koje Ukrajina prolazi… Ta opcija je za sada teško ostvariva. Pored toga, pridruživanje EU dok je na čelu Rusije Vladimir Putin bilo bi ravno samoubistvu“, navodi sajt.