Globalne cene dizela u naglom porastu
Cene dizela u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi zabeležile su oštar rast usled novih prekida u snabdevanju uzrokovanih napadima na ključnu energetsku infrastrukturu. Ovaj skok cena izazvao je ozbiljnu ...
Ponuda za izvoz ukrajinskog žita preko Hrvatske „simboličan gest podrške“
Izvoz bi bio skuplju za Hrvatsku, malo bi koristio Ukrajini.
Dunav kod Vukovara, ujedno je i granica sa Srbijom
Hrvatska je Ukrajini ponudila izvoz žitarica u preko svojih rečnih i morskih luka, nakon obnove blokade njenih luka u Crnom moru. Ipak, tu bi najveći izazov mogao da bude pronalazak najefikasnijih ruta za prevoz, ali i kapacitet hrvatske luke u gradu Vukovaru na Dunavu preko koje je planiran izvoz.
Kako piše Jutarnji list, tu vest o ponudi Hrvatske Ukrajini je prenelo i izdanje vodeće nemačke informativne emisije prvog televizijskog programa ARD, ali se s obzirom na postojeće kapacitete u Hrvatskoj (i na količine hrane koje bi bile u opticaju) ponudu ocenjuje kao „simboličan gest podrške“.
U tom tekstu se poziva i na izjavu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe nakon razgovora s njegovim hrvatskim kolegom Goranom Grlićem Radmanom u Kijevu, koju je u međuvremenu potvrdilo i hrvatsko Ministarstvo vanjskih poslova, o čemu je pisala i Nova ekonomija.
U tekstu se još navode Kulebine reči da „sve što pomaže izvozu, pomaže osiguranju snabdevanju sveta hranom“, kao i kako će dve strane sada zajednički raditi na tome da se pronađu najefikasnije rute.
Kako se dodaje u tekstu, pronalaženje najefikasnijih ruta za prevoz moglo da potraje.
Ukrajinske žitarice bi do Dunava mogle da se prevoze preko dve ukrajinske luke, Islail ili Reni.
Druga opcija je da se žitarice preko Crnog mora dopreme do rumunske luke Konstanca, pa odatle do Dunava. Potom sledi više od 1.000 kilometara Dunavom uzvodno do Vukovara.
Ipak, kako piše Dojče Vele, vukovarska luka je mala, a njen trenutni kapacitet je 1,2 miliona tona tereta godišnje.
Inače, prema podacima Evropske unije Ukrajina je od avgusta 2022. do maja 2023. u okviru Sporazuma o sigurnom koridoru za brodove na Crnom moru izvezla više od 30 miliona tona žitarica i druge hrane.
Tu količinu je prevezlo više od 1.080 brodova, a Vukovarski kapaciteti tu ne bi igrali neku ozbiljniju ulogu.
Takođe, postavlja se i pitanje kako bi te ogromne količine žitarica mogle da dopreme do luka u Rijeci, Zadru ili Splitu. Najveći kamioni mogu da ukrcaju maksimalno 45 tona tereta, a za prevoz milion tona to bi značilo 22.000 takvih kamiona.
Druga opcija je železnica, ali je kako se ocenjuje iluzorno misliti da bi hrvatske železnice, koje nisu u stanju organizirati ni koliko-toliko normalan putnički saobraćaj, bile u stanju da s đe nose se s tom količinom robe i to po prugama koje su u lošem stanju i u velikom delu nemaju elektrifikaciju.
„Da bi se taj transport ostvario, bile bi potrebne ogromne investicije i puno vremena. Godine. Ne samo željeznica, ni te luke o kojima se sada govori nisu osposobljene za pretovar tako velikih količina rasutog tereta. Sve to bi bilo preskupo“, kaže u razgovoru za Dojče Vele Ljubo Jurčić, bivši profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i ministar privrede u vladi nekadašnjeg hrvatskog premijera Ivice Račana.
On je pre svega uveren kako se radi o uveravanju Hrvatske da je na strani Ukrajine i d aje podržava.
Takođe, ni u finansijskom smislu izvoz žitarica preko Hrvatske Ukrajini ne bi puno značio. Trenutna cena žita na svetskom tržištu je oko 350 evra po toni, a kukuruza 260 evra po toni.
Na milion tona godišnje to znači zaradu od oko 300 miliona evra, pri čemu bi ukrajinskim poljoprivrednicima tu išao samo deo, jer zaradu ostvaruju i prevoznici i veletrgovci.
Prema navodima njemačke platforme za statistiku Statista, samo EU od početka rata do maja ove godine dodelio Ukrajini više od 25 milijardi finansijske pomoći, a Sjedinjene Države više od 24 milijarde. A tu je onda još niz zemalja koje su pružile bilateralnu pomoć, samo Nemačka, 1,3 milijardi evra. Pri tom eu te iznose nisu uračunate humanitarna i vojna pomoć.
Projekt transporta žitarica bi, kaže Jurčić, verovatno bio veći trošak za Hrvatsku, nego što bi imalo neki pozitivan efekat za Ukrajinu.
„Hrvatski doprinos Ukrajini u ratu je beznačajan, takoreći na nivou statističke greške. To se odnosi i na druge poteze koji su prije svega izrazi simboličke podrške, bilo da se radi o helikopterima koji se tamo šalju, ili kada je reč o drugom oružju i municiji. Pa oni tu municiju verovatno potroše za jedan dan“, dodao je Jurčić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
