Portugalija obustavlja projekat iskopavanja litijuma

Lisabon će otkazati sporni projekat iskopavnja litijuma u severnom regionu Montalegre, potvrdio je portugalski ministar životne sredine Matos Fernandes, a preneo portal Politiko. Odluka je doneta kako se navodi zbog neprofesionalnsti kompanije koja je vršila istraživanja i naišla je na pozitivan prijem kod lokalnoa stanovništva.

Licenca za koncesiju za projekat eksploatacije litijuma u Montalegru biće „odbijena zbog neprofesionalnosti“ kompanije LusoRecursos, kojoj je vlada odobrila istraživanje litijuma 2019. godine, izjavio je ministar Fernandes. Prema njegovim rečima, kompanija nije uradila dobru Studiju uticaja na životnu sredinu, zbog čega će joj licenca biti ukinuta.

Kompanija je najavila da će zbog toga pokrenuti postupak pred sudom.

Portugalija je jedna od šest zemalja, uz Finsku, Španiju, Srbiju, Češku i Austriju koje se pominju kao izvori iz kojih bi Evropa mogla da se snabdeva litijumom.

EU nastoji, kako se navodi da obezbedi sopstveni priliv ključnih sirovina kako ne bi zavisila od trećih zemalja. Ona trenutno uvozi  litijum koji se koristi u izradi baterija za vozila na električni pogon. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 18 puta do 2030. i 60 puta do 2050.

BUNT LOKALNOG STANOVNIŠTVA

Projekat koji je vredan 500 miliona evra imao je za cilj izgradnju masivnog rudarskog i industrijsko-prerađivačkog kompleksa u ruralnom području na severu Portugalije, nedaleko od rezervata biosfere Geres-Xures. Tome se žestoko usprotivilo lokalno stanovništvo, zabrinuto za životnu sredinu.

Šema je podrazumevala nivelisanje planinske lokacije od 825 hektara, sa delovima novog projekta, na samo nekoliko metara od imanja stanovnika.

Kompanija LusoRecursos je ustanovila da se sa te lokacije može izvući do 30 miliona tona litijuma koji bi se koristio za proizvodnju baterija za električna vozila i infrastrukture za skladištenje obnovljivih izvora energije.

„Taj rudarski projekat bi uništio čitavo područje i onemogućio poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je Armando Pinto, koordinator grupe zajednica Montalegre com Vida, koja se pobunila protiv projekta.

Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja u tom regionu prepoznata je kao važna poljoprivredna oblast kod Ujedinjenih nacija.

Lokalno stanovništvo, poput farmera Justina Diasa, kaže da je taj način proizvodnje, zajedno sa rastućim sektorom seoskog turizma, zaslužan za zaustavljanje masovnog iseljavanja mladih, što je ozbiljan problem mnogih mesta u unutrašnjosti Portugalije.

„Rudarski kompleks bi sve to ugrozio, uključujući pristup poljoprivrednim subvencijama Evropske unije koje su ključne za opstanak područja“, naveo je Dias.

Lokalno stanovništvo je bilo zabrinuto i zbog rizika od zagađenja obližnjih planinskih izvora i veštačkog jezera Alto Rabagao.

„Većina Portugalaca na severu zemlje, odatle se snabdeva pijaćom vodom. Prosto je neverovatno da je država uopšte razmatrala otvaranje rudnika“, istakao je aktivista Armando Pinto.

Prema njegovim rečima, vlada je potpisala ugovor o istraživanju litijuma bez konsultacija sa stanovištvom.

Kompanija LusoRecursos odbacila je kritike na račun eksploatacije litijuma. Njeni predstavnici tvrde da bi taj projekat doprineo razvoju regiona i privukao visokokvalifikovanu radnu snagu koja bi bila zaposlena u rudniku.

Ipak, dodaje se da je portugalska vlada odustala od eksploatacije litijuma u Montealegru, ali ne i od mogućnosti da se eksploatiše na nekom drugom mestu.

Ministar Matos Fernandes je potvrdio da je u toku javna rasprava o uticaju rudnika Barroso na životnu sredinu. Iza tog projekta stoji britanska rudarska kompanija Savannah Resources.

Ministar je pohvalio profesionalnost s kojim je ta grupacija pristupila izradi projekta, uz ogradu da u ovom trenutku ne može da predvidi rezultat Studije uticaja na životnu sredinu.

„SPREČITI ZAGAĐENJE RURALNIH PODRUČJA“

S druge strane, geolog Carlos Leal Gomes, upozorava da Portugaliju ne očekuje „litijumski bum“ kakvom se vlasti nadaju: „Portugalija nema izvore litijuma koji bi opravdali takve projekte,“ navodi on.

Objašnjava da bi litijum sa nalazišta na severu Portugalije morao da prođe kroz procese obrade koji bi rudarenje učinili neisplativim.

I dok neki političari u Portugaliji često ponavljaju kako će korišćenje litijuma zapravo smanjiti emisije štetnih gasova, lokalni aktivista Armando Pinto, odbacuje te tvrdnje.

„Takozvano zeleno rudarstvo ne postoji. Političari treba da prestanu da rešavaju problem zagađenja u gradovima tako što će zagađivati sela“, poručio je Pinto.

U Srbiji je najavljen ptojekat iskopavanja litijuma u dolini reke Jadar, koji je naišao na protivljenje građana. U međuvremenu domaća javnost počela je da analizira i da se protivi istraživanju litijuma u okolini Valjeva i Požege.

Građani koji se protive tim projektima u Srbiji takođe smatraju da će otvaranje rudnika litijuma dovesti do zagađenja životne sredine.

Elkološki aktivisti iz Srbije koji se protive otvaranju rudnika litijuma, pre svega u dolini reke Jadar, često navode kako su u kontaktu sa aktivistima iz Portugalije. Portugalci im, kako naglašavaju, prenose svoja iskustva sa rudarskim kompanijama koje žele da eksploatišu litijum i ne obraziru se mnog na zaštitu životne sredine.