Problemi u licenciranju slovenačke aplikacije za praćenje COVID-19

Kako bi se razvila aplikacija za praćenje širenja koronavirusa u Sloveniji, Ministarstvo zdravlja te zemlje zatražilo je od Ministarstva javne uprave da slovenska aplikacija bude bazirana na postojećem nemačkom modelu. Međutim kod nemačke aplikacije uočene su određene nedoslednosti u licenciranju otvorenog softvera nedugo nakon početka upotrebe, piše portal CMS Law Now.

Iako je kod otvorenog softvera izvorni kod dostupan besplatno, što navodi neke programere do pogrešnog zaključka da ne postoji obaveza licenciranja, sam termin odnosi se na slobodu korišćenja, ali ne i slobodu od naknade za njegovu upotrebu.

Kako bi se pravilno pokrile neophodne procedure za korišćenje otvorenog softvera u razvojnim projektima, treba identifikovati sve komponente softvera, a potom pregledati njihove ugovorne uslove, kako bi se osiguralo da nikakvi uslovi ne dovode do smetnji u dogovoru između vlade i razvojne stranke, kao i smetnju u samom korišćenju aplikacije.

Ukoliko bude utvrđeno da se uslovi licence ne poklapaju sa vladinim dogovorom, najlakše rešenje bilo bi nalaženje tehničke alternative za taj softver.

Nakon razvoja aplikacije mora se potvrditi da su obaveze license u skladu sa formalnim zahtevima, što zahteva pružanje potrebnih tekstova licence, kao i pružanje odgovarajućeg izvornog koda.

Nasuprot tome, javna nabavka koju je Vlada Slovenije raspisala za nabavku softvera za aplikaciju koja bi pratila širenje COVID-19, nigde ne spominje ovaj tip licenciranja, piše CMS Law. 

„Postoji samo nekoliko mogućih objašnjenja za to. Ili Vlada Slovenije veruje da će programeri kreirati svoje rešenje bez Open Source licence, što bi moglo dovesti do obustave rada u slučaju neophodnih nadogradnji, ispravki ili drugih usluga, ili Vlada jednostavno veruje da će programer nastojati da samostalno ispunjavaju zahteve za licenciranje“, navodi se u tekstu.

Ukoliko razvojna stranka ne budu pokrili ove procedure moglo bi doći do privremene zabrane upotrebe aplikacije, kao i velikih dodatnih troškova za vladu.

Proteklih godina kompanije usvajaju razne poslovne modele u pokušaju da se prihoduje od otvorenog softvera, od korišćenja spremnosti korisnika da kupe dodatne funkcije softvera pod komercijalnom licencom (takozvano dvostruko licenciranje), do prodaje dodatnih usluga.