Procureo plan za sprečavanje prelivanja grčke krize u druge zemlje

U očekivanju da Evropska centralna banka (ECB) nastavi da Grčku snabdeva svežim novcem procurio je i do sada dobro čuvan plan Operacija Albanija.

Ova operacija ima za cilj da predupredi moguće širenje grčke krize, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju.

To je pažljivo pripremljeni plan za slučaj da Grčka mora da napusti evrozonu, što za sad odbacuju francuski premijer Manuel Vals i još neki zvaničnici država i institucija evrozone.

A ključno je da se i Rumuniji, Bugarskoj, Kipru i Makedoniji, u slučaju izlaska Grčke iz evrozone, pomogne da se izbore s možda nepremostivim finansijskim problemima, imajući u vidu da su filijale grčkih banaka važan sastavni deo njihovih finansijskih sistema i tržišta. 

Evropska unija bi, prema ovom rezervnom planu, bila sklona da se krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama, bio bi zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata. 

To za sada niko ne želi, jer bi „širenje zaraze“ moglo potom pogoditi i dalje ranjive zemlje kao što su Portugal, pa i Španija. 

Ali ako bi ECB prekinula dostavu „svežeg novca“ grčkoj centralnoj banci, moguće je da bi ta banka automatski obustavila mogućnost da se kod nje novcem snabdevaju komercijalne banke. 

Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija država evrozone, čelnike Evropske centralne banke i Evropske komisije, saopštio je da je „Evropa spremna da pomogne Grcckoj da održi finansijski sistem“, iako će u vezi sa dogovorom poverilaca grčkog duga i Atine u nedelju biti održan referendum u Grčkoj. 

Evropska centralna banka tu sad ima ključnu ulogu, a ona je saopštila da će zadržati svoj fond za hitno finansiranje grčkih banaka na nivou ugovorenom u petak. 

Predsednik ECB Mario Dragi je izjavio da će „učiniti sve što treba“, a posebno nastaviti otkup državnih dugova članica evrozone, da se spreče napadi finansijskih špekulanata, što je bilo pogubno u prvim fazama krize u evrozoni, naroccito 2010-godine, a što je prevaziđeno stvaranjem, pored ostalog, velikog fonda i mehanizma za sprečavanje špekulantskih udara. 

Italijanski ministar finansija Karlo Padoan je izjavio da Grčka neche napustiti evro, a potpredsednik Evropske komisije, zadužen za evro, Valdis Dombrovskih, jasno je stavio do znanja da „Grčka ostaje deo evrozone, dok je Evrogrupa odlučna da zajamči finansijsku stabilnost i ojača evrozonu“.