Svet

06.08.2024. 11:29

Autor: Aleksandra Nenadovic

Profit brodarske industrije raste zbog tenzija u Crvenom moru

Osim što raste profit, poskupljenja mogu da utiču i na inflaciju:

Foto: Pixabay

Svet

06.08.2024. 11:29

Danska brodska kompanija AP Moller-Maersk, jedan od globalnih lidera na tržištu, po treći put je podigla svoju prognozu dobiti za 2024. godinu, sa obrazloženjem da kriza u Crvenom moru ima veći uticaj na globalno snabdevanje nego što se očekivalo. Dok broj isporuka pada – cene transporta tovara neumitno rastu.

Svetsku industriju brodarstva potresli su sukobi SAD i jemenskih Huta, koji primoravaju brodove da plove oko Rta dobre nade (odnosno Juže Afrike) umesto kroz Suecki kanal.

Zato je broj brodova koji prolaze kroz ovu važnu saobraćajnu arteriju ka Crvenom moru i ostatku Azije smanjen za oko 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenosi portal Energija Balkana.

Globalni poremećaji u transportu izazvani sukobom sa Hutima trajaće duže nego što se očekivalo i neće biti rešeni ove godine, upozorava integrisana brodska kompanija AP Moller-Maersk.

Ona ove procene objavljuje nakon što je Maersk po treći put u tri meseca podigao svoje finansijske projekcije, jer veće naknade za transport direktno povećavaju njihov profit.

Nova Ekonomija je već pisala u maju o poskupljenju transporta koje će da pogura profit kompanija, ali koji može da uveća dodatno i pritisak na potrošačke cene.

Prognoziran rast dobiti

Danska grupa sada očekuje zaradu pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) u rasponu od devet do 11 milijardi dolara za ovu godinu, u poređenju sa prethodnom prognozom kloja se kretala od sedam do devet milijardi dolara. Analitičari su očekivali profit od 8,76 milijardi dolara.

Maersk je prethodno u maju, ali i u junu, podigao svoju prognozu dobiti za celu godinu.

„Očekuje se da će prekid (saobraćaja kroz Suecki kanal) trajati najmanje do kraja 2024. godine“, saopštila je kompanija.

Brodska kompanija je, takođe, podigla svoje prognoze za globalni kontejnerski transport u 2024. godini, koja je sada od četiri odsto do šest odsto. Prethodna procena rasta bila je između 2,5 odsto na 4,5 odsto.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.