PwC: Unapređenjem veština radnika do održive ekonomije

Usavršavanje znanja i veština radne snage može dovesti do značajnog povećanja globalnog BDP-a, pokazuje novi izveštaj mreže firmi za pružanje profesionalnih usluga PwC.

Poslednjih godina uspon automatizacije i novih tehnologija transformisali su svet rada. Pandemija COVID-19 ubrzala je ove trendove i proširila nejednakosti, što je rezultiralo hitnom potrebom za velikim usavršavanjem i ponovnim obučavanjem kako bi se ljudima širom sveta razvile veštine potrebne za današnje i poslove budućnosti.

Izveštaj urađen u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom pokazuje potrebu za usavršavanjem i unapređivanjem znanja i veština.

Prema podacima iz izveštaja, PwC smatra da bi usavršavanjem veština globalni BDP mogao da poraste za 6.500 milijardi dolara do 2030. godine.

Pored toga, unapređivanja znanja i veština moglo bi da stvori dodatnih 5,3 miliona radnih mesta do 2030. godine, a da bi globalni BDP porastao za dodatnih 38 odsto ukoliko dođe do unapređivanja znanja u poslovnom i proizvodnom sektoru.

PwC-ovo istraživanje pokazuje ekonomski uticaj zatvaranja jaza u veštinama u industrijama, zemljama i regionima i pokazuje potencijalne podsticaje BDP-a do 2030. godine u zemljama koje unaprede svoju radnu snagu do 2028. godine.

Usavršavanje radne snage najviše bi poboljšalo ekonomije Bliskog Istoga, Severne Afrike i Turske, kao i Centralne i Istočne Evrope i pacifičke Azije.

Pa tako, prema izveštaju, ukoliko zemlje Centralne i Istočne Evrope poboljšaju i usavrše svoju radnu snagu, potencijalni rast BDP-a mogao bi da iznosi 3,4 odsto. 

Govoreći konkretno o industrijama u zemljama Zapadne Evrope, unapređivanje radne snage najviše bi koristilo industrijama kao što su poslovne usluge, gde bi rast bio 3,1 odsto (2,6 milijarde dolara), proizvodnja 2 odsto (1,8 milijardi dolara), komunikacije i mediji 2,5 odsto (1,04 milijarde dolara), ali i energija i komunalne usluge gde bi rast bio 3,2 odsto (oko pola milijarde dolara).

Vlade, preduzeća i obrazovne institucije trebalo bi da rade zajedno na izgradnji snažnog i međusobno povezanog ekosistema posvećenog sveobuhvatnom programu unapređivanja veština, navodi se u izveštaju.

Vlade bi trebalo da imaju nacionalne inicijative za unapređivanje kvalifikacija, radu sa preduzećima, neprofitnim organizacijama i obrazornim sektorom.

Preduzeća bi morala više da ulažu u svoju radnu snagu, a obrazovne institucije da se prilagode većem broju ljudi, zaključuje se u izveštaju.

„Davanjem prilika svim ljudima da izgrade veštine koje su im potrebne da bi u potpunosti učestvovali na budućem radnom mestu, možemo početi da stvaramo inkluzivnije i održivije ekonomije“, rekao je Bob Moric, globalni predsednik PwC-a.