Rast broja nesolvetnih kompanija u regionu, uprkos ekonomskom oporavku

Iako se ekonomski rast vratio 2024. godine, poslovna stabilnost je nastavila da se pogoršava, pokzuju podaci kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE). Uprkos smanjenju inflacije i oporavku BDP-a, stope nesolventnosti su porasle u većini zemalja regiona.

Region CIE zabeležio je prosečan rast BDP-a od 2,6 odsto u 2024. godini, što je značajno poboljšanje u odnosu na 0,8 odsto u 2023. godini. Oporavak je vođen padom inflacije, rastom realnih plata i snažnom privatnom potrošnjom, posebno u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Inflacija je pala na 4,6 odsto u 2024. godini, u odnosu na 11,2 odsto u prethodnoj godini, zahvaljujući nižim cenama energije i poboljšanim uslovima lanca snabdevanja, stoji u  godišnjem izveštaju o nesolventnosti Coface-a.

„Međutim, ovaj ekonomski oporavak nije se pretvorio u otpornost poslovanja. Broj nesolventnosti je opao u regionu za 9 odsto, sa 50.248 u 2023. na 45.938 u 2024. godini, ali je smanjenje obmanjujuće. Regulatorne promene u Mađarskoj su iskrivile brojke. Kada se Mađarska izuzme, slučajevi nesolventnosti su zapravo porasli sa 29.771 u 2023. na 30.680 u 2024. godini (+3 odsto) – što ističe stalnu krhkost u korporativnom okruženju regiona,“ stoji u izveštaju Coface-a.

Nakon turbulencije 2023. godine, makroekonomski indikatori sugerisali su predah. Ali mnoge kompanije, posebno u proizvodnji i transportu, već su apsorbovale previše šokova. Porast nesolventnosti odražava dublje strukturne probleme i odloženi uticaj prošlih kriza, objašnjava Mateusz Dadej, regionalni ekonomista za Coface Centralnu i Istočnu Evropu.

Srbija i Bugarska beleže pad

Mađarskaje zabeležila najveći pad (–25,5 odsto) zbog normalizacije pravnih procedura nakon privremenog porasta u 2022. godini, dok su Srbija i Bugarska takođe zabeležile pad (–12,1 odsto i –5,7 odsto, respektivno), što odražava stabilnije makroekonomske uslove.

Nasuprot tome, prema podacima Coface-a, insolvencije su značajno porasle u Sloveniji (+32,4 odsto), Letoniji (+24,6 odsto), Estoniji (+10,2 odsto) i Hrvatskoj (+7,3 odsto), vođene slabom domaćom potražnjom, rastućim troškovima i strukturnim izazovima, posebno u građevinarstvu i trgovini.

Rumunija je takođe zabeležila značajan porast od 9,4 odsto, posebno među srednjim i velikim kompanijama, usred visoke inflacije i fiskalnih neravnoteža. Poljska je prijavila porast insolvencija od 19 odsto, uglavnom zbog trajnog usvajanja procedura restrukturiranja iz doba pandemije koje se sada široko koriste za upravljanje problemima likvidnosti.

U međuvremenu, Češka (+1,9 odsto) i Slovačka (–3,5 odsto) pokazale su relativno stabilne trendove, a Litvanija je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu (-1 odsto), sa insolvencijama koncentrisanim u građevinskom i maloprodajnom sektoru.

Ključni sektori pod pritiskom

Nekoliko ključnih industrija je bilo posebno ranjivo, prema izveštaju Coface-a. Transportni sektor se borio sa smanjenjem obima prevoza tereta i stalnim pritiskom na troškove. Proizvodnja se suočila sa smanjenjem obima porudžbina i nedostatkom radne snage, dok je građevinski sektor pogođen rastućim kamatnim stopama i oslabljenim investicijama, posebno u stambenim projektima. Ovi sektori su doživeli natprosečno povećanje stopa nesolventnosti.

„Očekujemo skromno poboljšanje trendova nesolventnosti za 2025. godinu. Oslobađanje odloženih sredstava EU i oporavak potrošnje domaćinstava biće ključni. Međutim, strogi kreditni uslovi i neizvesnosti u globalnoj trgovini – posebno eskalacija trgovinskih tenzija između SAD i EU – predstavljaju značajan rizik od negativnog uticaja na naš scenario,“ „, rekao je Dadej.

Najuspešnija privredna društva u Srbiji