Regionu zbog pandemije preti siromaštvo

Svetska banka (SB) je procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da države nisu uvele određene mere, korona kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže, čak i 950.000 u periodu od juna do avgusta, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Prihodi građana će pretrpeti jak udarac, posebno u sektorima koji su teže pogođeni krizom, a gubitak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu.

Pandemija će verovatno prvo uticati na zaposlene u ugroženim sektorima, ali će se na kraju proširiti i na ostale delove ekonomije u formalnim i neformalnim sektorima.

Tako su radnici u ugostiteljstvu, zabavi, prevozu, maloprodajnim uslugama i u nekim proizvodnim sektorima, kao što je proizvodnja odeće ili automobila najbrže osetili posledice pandemije.

Ovaj period je posebno opasan za privatnike, zaposlene sa privremenim poslovima ili manje sigurnim ugovorima. Mnogi od ovih radnika nemaju socijalno osiguranje i neće moći da primaju naknade za nezaposlene kada izgube posao.

Mere vlade koje pomažu firmama formalnog sektora da zadrže radna mesta neće direktno doći do neformalno zaposlenih.

Viši ekonomista SB Trang Van Ngujen naglasila je da bi, imajući u vidu dalju neizvesnost i drugi talas pandemije, situacija mogla biti još gora.

„Države su već preduzele određene korake i konkretne mere, a osim toga i civilni sektor i međunarodne organizacije mogle bi da ulože dodatne napore da se pojedine praznine, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, popune. Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu„, rekla je ona.

Postoje porodice koje su već siromašne i koje zavise od prihoda koje imaju sedmično ili svakodnevno i oni će biti posebno pogođeni krizom.

„S druge strane, imate porodice koje su blizu siromaštva. One nisu pre krize bile siromašne, ali se oslanjaju na neka manje sigurna zaposlenja ili čak zaposlenje u neformalnom sektoru, pa im sada sa ovom krizom preti potpuna opasnost da pređu u kategoriju siromašnog stanovništva“, tvrdi Ngujen.

U Crnoj Gori bi, zbog pandemije korona virusa, između devet hiljada i 20 hiljada građana moglo upasti u siromaštvo, ocenila je Svetska banka i dodala da bi efekat mogao biti i gori ako kriza potraje.

Veoma su bitni napori vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu.

Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i, osim na siromaštvo, odnose se na oblast fiskalne politike, finansijskog sektora, tržišta rada i socijalne zaštite.