Republika Srpska ostaje bez miliona nenaplativih kredita?

Vlada Republike Srpske je kroz posebnu kreditnu liniju iz 2014. godine putem Investiciono-razvojne banke (IRB) godine ustanovama i privatnim firmama podelila 65,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 33,5 miliona evra) kredita, a deo tog duga sada mora da otpiše – jer je deo zajmoprimaca propao.

Zajmovi su pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fona (MMF) ukinuti još 2016. godine, a do sada nije vraćeno oko 27,8 miliona maraka. Republika Srpska će, po svemu sudeći, tako ostati bez više miliona evra, piše Capital.ba.

Kao primer, taj banjalučki medij navodi Istitut za urbanizam, građevinarstvo i ekologiju RS koji je 2015. godine na zajam dobio milion maraka i preduzeće „Biteks“ iz Bileće (pravni naslednik preduzeća „Nikola Tesla“), koje je dobilo kredit od 250.000 konvertibilnih maraka (KM).

Kako se navodi u tekstu, uprava „Aerodroma Republike Srpske“ je prošle godine priznala da postoji rizik da neće moći da vrati sedam miliona konvertibilnih.

Novac su dobili 2016. godine po kamatnoj stopi od 5,4 odsto.

Rok plaćanja je 14 godina sa grejs periodom od četiri godine, a koji je kasnije u vreme pandemije produžavan.

Od tada su vratili oko 1,2 miliona KM pa je njihov dug po ovom osnovu danas 5,88 miliona KM. Mesečna rata im je oko 100.000 maraka.

Posebnom kreditnom linijom Vlada Republike Srpske spašavala je kroz ovu kreditnu liniju i bolnice, kojima je podeljeno ukupno 14 miliona maraka, od čega je pet miliona otišlo UKC-u Banjaluka.

Vraćeno je manje od trećine novca, a ukupan dug je 10,22 miliona KM.

Nisu svi korisnici Vladinih kredita, a bilo ih je 25, ostali dužni novac.

Putevi Republike Srpske vratili su 10,4 miliona maraka, Elektroprivreda šest miliona KM, bolnica Mladen Stojanović milion KM.

Kada je reč o privatnim preduzećima, „Mikroelektronika“  je vratila pozajmljenih 1,4 miliona KM, a „Armako“ iz Prnjavora 600.000 KM.

Predstavništva Republike Srpske u svetu lane potrošila oko tri miliona evra

Ekonomista Svetlana Cenić u izjavi za Capital.ba konstatuje da su krediti po ovoj kreditnoj liniji dodeljeni „kako se ne bi vratili“.

Prema njenoj oceni, sve je rađeno da se zaobiđu redovne procedure gde bi zahtevi ustanova i preduzeća bili odbijeni, jer ne bi ispunili uslove.

„Sve ovo što je Vlada dala mimo komercijalnih banaka nikada ne bi moglo da prođe odjeljenje za rizik u nekoj od tih banaka, jer banka ne bi na sebe preuzela tako rizične kredite“, kaže ona.

Dodaje da je Vlada ovim mešanjem u bankarski sektor prekršila zakon.

„IRB je davala kredite direktno bez posrednika iako to nije komercijalna banka. Ona nije zakonski nadležna za direktan plasman sredstava“, zaključila je Svetlana Cenić.

Hladnjačari u Republici Srpskoj isto ne uspevaju da prodaju prošlogodišnju malinu