Rosnjeft smanjuje proizvodnju nafte

Ruski naftni gigant Rosnjeft smanjio je proizvodnju nafte, navodeći kao razlog kontinuirani pad cena tog energenta.

U saopštenju Rosnjefta se navodi da je kompanija smanjila dnevnu proizvodnju za 25.000 barela zbog tržišnih uslova, javlja agencija Frans pres, i dodaje da ovakvo sniženje nije pomoglo podizanju cena nafte na globalnim tržištima sirovina.

Najnovije saopštenje Rosnjefta dolazi posle sastanka izvršnog direktora kompanije Igora Sečina u Beču sa zvaničnicima iz Meksika i iz članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), Saudijske Arabije i Venecuele, što je samo uvod u ključni sastanak OPEK-a koji se održava sutra. 

Terminske cene nafte su danas različite, usled spekulacija da će OPEK na ovonedeljnom sastanku zadržati aktuelni nivo proizvodnje uprkos prekomernim globalnim zalihama. 

Barel američke „lake“ nafte (WTI) za isporuku u januaru pojeftinio je na merkantilnoj berzi u Njujorku dva centa na 74,07 dolara, dok je barel severnomorske nafte tipa „brent“ za januarsku isporuku na tržištu u Londonu poskupeo devet centi na 78,42 dolara, prenosi agencija Frans pres. 

Cene nafte su od juna pale za 30 odsto kao posledica obimnih zaliha, jakog dolara i zabrinutosti oko pada tražnje energenata u globalnoj privredi. 

„U ovom trenutku, ishod zasedanja OPEK-a je neočekivan. Posle sastanka pojedinih članica OPEK-a i Rusije, koji nije rezultirao nikakvim konkretnim merama u pogledu smanjenja proizvodnje, cene nafte su se našle pod pritiskom“, izjavio je analitičar singapurske kompanije „Filip fjučers“, Danijel Ang. 

Članice naftnog kartela i Rusija održali su juče razgovore uoči ključnog zasedanja OPEK-a u četvrtak. Posle sastanka, venecuelanski ministar spoljnih poslova, Rafael Ramires, poručio je da su sve strane mišljenja da aktuelna cena nafte „nije dobra“. 

Sutrašnji sastanak OPEK-a jedan je od najvažnijih za tu organizaciju u poslednjih nekoliko godina, budući da su zemlje-proizvođači nafte pod sve većim pritiskom da smanje proizvodnju zbog pada cena nafte. Cene sirove nafte su od juna pale za 30 odsto, na četvorogodišnji minimum, kao posledica obimnih zaliha, jakog dolara i zabrinutosti oko pada tražnje energenata u globalnoj privredi.