Rotšildovi, dinastija kontroverzi

Prezime Rotšild mnogima je asocijacija za ogromno bogatstvo. Takođe, ono je u središtu brojnih teorija zavere o političkim uticajima velikih dinastija.

Nema sumnje – ta porodica zaista je bila prva koja je imala međunarodnu finansijsku imperiju, a njeno poreklo seže duboko u prošlost. 

Ovo je priča o tome kako su njene generacije izgradile Rotšildove kakve danas poznajemo. Majer Amšel Rotšild bio je prvi iz porodice koji je otvorio banku, a Forbes ga je proglasio sedmim najuticajnijim biznismenom svih vremena, budući da je osmislio moderno bankarstvo. Jednostavno, Majer je razumeo da novac treba trošiti, kako bi se zarađivalo. 

Međutim, to nije tako jednostavno. Neki elementi porodične istorije zaista su dovoljno pikantni da se oko njih formiraju razne legende. Na primer, Majerov primarni cilj sticanja velikog bogatstva bio je zasnovan na ideji da prijatelje treba držati blizu, a članove porodice još bliže. Ali kako je taj nemački ulični prodavac gotovo preko noći postao jedan od osnivača modernog kapitalizma i nosilac ogromne političke moći? 

Evo nekih odgovora: 

Rotšildovi su imali skromne početke. Živeli su u jevrejskom getu u Frankfurtu poznatom kao Judengase. Majer Amšel Rotšild, originalni arhitekta porodičnog bogatstva, rođen je 1744. Živeo je iznad porodične prodavnice sa gotovo 30 bližih i daljih srodnika u veoma skučenom prostoru. 

Njegov otac Amšel Mozes bio je trgovac svilom i menjač novca, a na njegovoj listi klijentele bio je čak i princ Vilijam Hessel. 

Ipak, Amšel nije bio bogataš ni u kom smislu. 

Nakon što su njegovi roditelji umrli kada je imao 12 godina, Majer je otišao u Hanover kako bi naučio nešto više o finansijama. 

Napustio je školu za rabine u Furtu i rešio da izbrusi zanat koji je učio još kao dete. U jednom pismu je napisao: „U mladosti sam bio aktivan trgovac, ali nisam bio organizovan, jer sam bio učenik Talmuda i nisam učio ništa o poslu“. 

Radio je kao šegrt u firmi Volfa Jakoba Openhajmera, koji je davao kredit plemstvu i bio uključen u međunarodnu trgovinu. 

Njegov najvažniji klijent bio je takođe klijent njegovog oca – princ Vilijam. 

Kao i njegov otac, Majer je imao priliku da se približi princu i zarađuje pristojan novac prikupljajući i preprodajući retke novčiće. Kupcima ih je slao poštom, a mnogi teoretičari kažu da su upravo oni bili osnova bogatstva Rotšilda. 

Majer je 1769. postao sudski zastupnik, što je samo uticalo na još bolje prilike za poslovanje. Na njegovo bogatstvo uticao je i brak – venčao se 1770. sa Gutle Šnaper i dobio veliki miraz od njenog oca, koji je takođe bio zastupnik suda. Par je za života dobio pet sinova i pet kćeri.

Prelazak Majera od prodaje antikviteta do davanja kredita mušterijama tekao je gotovo prirodno. 

Njegovo oporezivo bogatstvo poraslo je sa 4.000 guldena 1795. na više od 60.000 guldena 1796. 

Međutim, zbog nedostatka organizacije, zaposleni su ga često pljačkali. Tokom trogodišnjeg perioda, izvesni Hirš Libman prisvojio je gotovo 30.000 guldena, prvenstveno zahvaljujući „primitivnom“ knjigovodstvu koje je vodio Majer. 

Na sudu, Majer je priznao da je ostavljao otvorene vreće novca po kući i u kancelariji. 

Revolucije – i državne i tehnološke – bile su, međutim, osnova njegovog velikog bogaćenja. 

Tokom Francuske revolucije, Majer je profitirao dajući namirnice austrijskoj vojsci i to od novca koji je dobijao od Britanaca. 

Naime, na vreme je osetio potencijal za zaradu kroz industrijalizaciju i postao je veliki uvoznik za engleske tekstilne fabrike. Svoje operacije proširio je na celi svet.

Pet strela Rotšildovih

Do kraja veka, Majer je poslao sinove da otvore banke u svim većim evropskim prestonicama – u Frankfurtu, Napulju, Beču, Parizu i Londonu. 

Grb Rotšildovih tako predstavlja pesnicu koja steće pet strela, što se odnosi na njegove sinove i snagu koja potiče iz jedinstva. 

Majer je nastavio da kontroliše porodicu i kroz brakove. Brinuo je da bi neplanska venčanja brzo uništila porodično bogatstvo, pa je zato svoje četiri unuke venčao sa četiri unuka, dok je jedna morala da se uda za strica. 

Amšel Rotšild, najstariji sin, ostao je u Frankfurtu da vodi ogranak firme. Ova manje poznata „strela“ grba Rotšildovih, umrla je 1855. a kontrola nad frankfurtskim ogrankom prešla je na sinove njegovog brata Karla, budući da on nije imao dece. 

Karl Rotšild otvorio je C M de Rothschild & Figli u Napulju, a odatle blisko sarađivao sa porodicom Mediči. 

Salomon Rotšild osnovao je S M von Rothschild u Beču i igrao ključnu ulogu u finansiranju Nordbahn pruge i bio strastveni kolekcionar umetnina. Izgubio je deo bogatstva i bio javno kritikovan tokom revolucija 1848. pa je na posletku predao banku svom sinu. 

Njegova ćerka Beti udala se za njegovog brata Džejmsa, prema porodičnim običajima. 

Pariski ogranak, De Rotschild Freres, otvorio je upravo Džejms. To je bio vrlo uspešan deo porodične imperije, zahvaljujući njegovim bliskim vezama sa kraljem Lujom Filipom. Kuća u kojoj su njegova deca odrastala sada je deo Američke ambasade. 

On je kupio zamak Lafite, koji je i dalje u vlasništvu porodice i ima jedan od najboljih vinograda u Francuskoj.

Najuspešniji sin, Nejtan, dobio je prvi novac od elektora Vilijama XI. Naime, posle Napoleonovog dolaska na vlast, plemić je pobegao u Dansku, ostavivši najveći deo svog bogatstva Majeru. 

Rotšild je taj novac prosleđivao Nejtanu u englesku, koji je koristio novac da uvećava porodično bogatstvo. Kao i otac, nije bio naročito organizovan,ali ga to nije zaustavilo da dođe do samog vrha. 

„Svi se žale na tebe dragi Nejtane i kažu da si veoma neorganizovan u slanju pošiljki. Nekada pišeš da si poslao, recimo, sanduk pod ovim brojem, a on stigne pod sasvim drugim… Već sam se žalio u Frankfurtu zbog tvojih velikih troškova i neorganizacije, dragi Nejtane; to mi se ne sviđa“, pisao mu je njegov otac. 

Nejtan je za ženu uzeo Hanu Koen, ćerku moćnog trgovca dijamantima i jednog od njegovih poslovnih saradnika. 

Brak je bio vrlo profitabilan, pa je ubrzo otvorio N M Rothschild & Sons 1811. Pozajmljivao je novac vladama tokom ratova, po sistemu u kom su pobednici vraćali dugove gubitnika. 

Najbolji primer njegove genijalne strategije bila je Bitka kod Vaterloa u kojoj se Nejtan doslovno kockao, budući da je od nje zavisila velika zarada ili veliki gubitak, u zavisnosti od ishoda. Urbana legenda kaže da je čak prvi saznao vest o Velingtonovoj pobedi. 

Nejtan nije pokazivao nikakve reakcije kada je čuo tu vest i nastavio je da prodaje akcije, kako bi druge naterao da pomisle da je Britanija izgubila. 

Kad se prašina slegla, njegovi agenti su prikupili još više akcija po povoljnim cenama, što je donelo nezamislivo bogatstvo porodici. 

Njegova genijalna taktika, koju je verovatno prvi primenio u svetu, razlog je zbog kog je porodica tokom gotovo 150 godina gotovo neprekidnog ratovanja u Evropi i svetu zgrnula toliko bogatstvo. 

Sa 500.000 funti, koliko je imala 1818. bogatstvo Rotšildovih poraslo je na 4.330.333 funti za samo jednu deceniju, jer je njegova taktika primenjivana u svim ograncima. 

Porodica Rotšild počela je tako da dominira međunarodnim finansijskim tokovima, a da ni jedan njen član nije nogom kročio u Novi svet. 

Istoričar Ferguson to objašnjava ovako: „Najveći deo 19. veka, N M Rothschild bila je deo najveće banke sveta koja je dominirala međunarodnim tržištem. Savremeni ekvivalent morao bi da objedini Merrill Lynch, Morgan Stanley, JP Morgan i verovatno Goldman Sachs, kao možda i Međunarodni monetarni fond, jer su Rotšildi igrali važnu ulogu u stabilizovanju finansija brojnih država“.