Velika recesija osudila je ekonomije na stagnaciju, a tržišta suočila sa privrednim rastom, što predstavlja idealno tlo za cvetanje ekonomskog nacionalizma, kaže ekonomista Nurijel Rubini.
Kao kada je tridesetih godina, posle velike depresije, došlo do stvaranja autoritarnih režima u Evropi i Aziji što je dovelo do Drugog svetskog rata, tako se danas javlja nacionalizam u ekonomiji čime se istorija ponavlja, kaže Rubini.
Ovaj novi nacionalizam u ekonomiji uzima razne oblike: trgovinske barijere, imovinski protekcionizam, protivljenje stranom investicionom kapitalu, politike koje favorizuju domaće radnike i firme, anti-imigracione mere, kapitalizam države, i nacionalizam resursa.
U političkom domenu, vidimo uspon populističkih, anti-globalističkih, anti-imigracionih i u nekim slučajevima otvoreno rasističkih i antisemitskih stranaka, piše Rubini, poznat kao Doktor Propast, u kolumni za Project Syndicate.
Profitiraju samo elite
Protivljenje bilo kakvoj vrsti globalne organizacije i međunarodne saradnje rezultat je, kaže Rubini, anemičnog privrednog oporavka.
Velika recesija, koja je počela 2008. godine, a koju je upravo ovaj ekonomista prvi predvideo, uprkos ponekim usponima, u svetu i dalje traje, a nacionalisti to vešto koriste da krivicu za ekonomsku malaksalost prebace na strance, bilo da se radi o uvozu stranih proizvoda ili prilivu stranih radnika.
Kada se ovom doda nejednakost u bogatstvu i prihodima u mnogim zemljama, nije nikakvo čudo što se raširio ekonomski princip „pobednik uzima sve“ koji koristi samo elitama i menja politički sistem, piše Rubini.
Ova pojava, prema njegovim rečima, primećuje se i u razvijenim ekonomijama poput SAD, kao i u zemljama u tranziciji.
U SAD, kaže Doktor Prospast, imamo sistem legalizovane korupcije u kom velike korporacije daju neograničene svote novca izabranim zvaničnicima. U tržištima u razvoju stvari su često još jednostavnije, gde lokalni oligarsi neometano dominiraju i ekonomijom i politikom.
Svetu prete novi ratovi
Kao dokaz u prilog svojoj teoriji o usponu „novog nacionalizma“ Rubini uzima rezultate nedavnih izbora za Evropski parlament, na kojima su posebno dobro prošle upravo ekstremno desničarske partije.
Širenje nacionalne mržnje i govor usmeren protiv Evropske unije u modi su u Francuskoj, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, a evroskeptični glasovi desnice su sve jači i u Italiji i Nemačkoj.
Ekstremna desnica u SAD oslikava se kroz jačanje Tea Partyja i sličnih radikalno desnih frakcija koje su gotovo potpuno preuzele Republikansku stranku, a koja ima većinu u zastupničkom domu kongresa.
Nacionalizam se, piše Rubini, ponovo pojavljuje i u Aziji, a posebno je vidljiv u politici novih lidera Kine, Japana, Južne Koreje, Indije, Tajlanda, Malezije i Indonezije. Pri tome, nestabilnost geopolitičke situacije na Bliskom istoku ne treba uopšte posebno naglašavati.
Zbog svega navedenog Rubini strahuje da bi jačanje nacionalizma, kao direktne posledice „velike recesije“, moglo dovesti do novih vojnih sukoba u svetu.
Zbog štete koju je izazvala „velika recesija“, najrazvijenije svetske ekonomije osuđene su na stagnaciju, a tržišta u razvoju suočena su s izazovom stvaranja privrednog rasta. Ovo je idealno tlo za cvetanje ekonomskog i političkog nacionalizma, zaključuje ovaj nobelovac.
Prosto mi je neprijatno kako nam je dobro. Radio sam 38godina operisao tumor , dobio šećer,pritisak,dermatomiozitis. Invalid, imam neku penziju koju stemi okrnjili da bi se hvalili po svetu kako nam je dobro. Toliko mi je dobro da nema dovoljno za lekove a da ne pričam o lečenju u banjama ili nešto viče. Imam porodicu pa mi pomažu inače mogao bih da se slikam sa tom vašom hvalom o dobrom životu. Žao mi je što sam mislio da će te biti iskreniji u borbi za nas male pa sam vam dao glas. Nikada više jedva čekam da vas skinu sa vlasti i da vam oduzmu sve što ste pokrali. Hvala vam na pažnji.