Rusija i SAD vode borbu oko škriljaca u Rumuniji

Zapad optužuje Rusiju da finansira proteste protiv frekovanja u Rumuniji, ali nudi samo posredne dokaze.

Doprinos tezi da ruski novac pokreće proteste aktivista za zaštitu životne sredine koji se već neko vreme bune protiv vađenja nafte i gasa iz uljnih škriljaca u Rumuniji i Bugarskoj, takozvanog frekovanja, dao je juče i „Njujork tajms”.

Reporter uglednog lista, istina, na nekoliko mesta ponavlja da nema direktnih pokazatelja kojima bi se potkrepile takve tvrdnje, ali ističe „posredne dokaze” koji vode do Kremlja kao glavnog inspiratora demonstracija.

Kada je američki energetski gigant „Ševron” prošle godine započeo ispitivanja na terenima istočne Rumunije, nije bilo potrebno mnogo da se lokalno stanovništvo uz pomoć aktivista organizuje i spreči frekovanje. Glavna zamerka na konto ovakvog metoda hidrauličnog lomljenja stena bogatih naftom i gasom bila je da ono nepovratno narušava životnu sredinu. Sličnih protesta bilo je i u SAD, ali kada je došla na red istočna Evropa, pojavila se sumnja u rusku umešanost. 

Takvi navodi su za Georga Epureskua, jednog od organizatora protesta, neutemeljeni. On tvrdi da se pribegava logičkom triku da se argumentacija protivnika automatski diskredituje tako što se on povezuje sa Rusima. 

Rumunski političari, uključujući i premijera Viktora Pontu, tvrde, međutim, da od evropskih protesta protiv frekovanje najviše koristi ima ruska naftna kompanija „Gasprom”. Svaki pokušaj ublažavanja apsolutne zavisnosti od ruskih energenata izaziva nervozu u Moskvi, koja, kako kažu, ne štedi resurse da kanalima tajne diplomatije što pre osujeti takve namere. 

Sumnju u rusku umešanost pre nekoliko meseci je izneo sada već bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen: „Svojim sofisticiranim strategijama širenja informacija i dezinformacija Rusija se aktivno uključila u rad takozvanih nevladinih organizacija– udruženja za zaštitu životne sredine protiv korišćenja uljnih škriljaca – kako bi očuvala zavisnost (Evrope) od ruskog gasa.” 

Za rumunskog premijera energenti su bez sumnje najjače rusko oružje, „mnogo efikasnije od aviona i tenkova”. Ukazuje se na poslovičnu rusku nezainteresovanost za zaštitu životne sredine i na česte primere pritvaranja aktivista. U slučaju frekovanja, ruski zvaničnici su odjednom pokazali veliku brigu za zaštitu okoline, a „Njujork tajms” podseća i na istup ruskog predsednika tim povodom. Vladimir Putin je prošle godine izjavio da je dobijanje nafte iz uljnih škriljaca „veliki problem za životnu sredinu”, a da na mestima gde se koristi ta metoda „iz česmi više ne izlazi voda nego crnkasti mulj”. 

Predsednik rumunskog parlamentarnog odbora za industriju je nedavno u skupštini izneo tvrdnju da „Gasprom” uložio 82 miliona evra za finansiranje nevladinih organizacija koje se širom Evrope zalažu protiv frekovanja. 

Na konstataciju da bi za tako krupne optužbe ipak bilo neophodno pružiti makar neki konkretan dokaz, rumunski parlamentarac odgovara: „Morate da shvatite koliko je pametna njihova (ruska) tajna služba. Oni nikada neće delovati tako da privuku pažnju“.

Kritičari rumunskih demonstranata ukazuju na dvostruke aršine u njihovom delovanju. „Njujork tajms” prenosi da se niko nije bunio kada je „Gasprom” počeo da ispituje potencijale za eksploataciju uljnih škriljaca. Srpski „Nis”, čiji je „Gasprom” većinski vlasnik, trenutno vrši istraživanja u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Srbijom. 

Za razliku od slučaja „Ševrona” na drugom kraju zemlje, nastojanja „Gasproma” nisu pokrenula masovne proteste. Aktivisti odgovaraju da je do različitog tretmana „Gasproma” i „Ševrona” došlo zbog toga što je američka firma već bila počela bušenja, dok je rusko-srpska i dalje u fazi ispitivanja geoloških karakteristika terena.