RUSIJA IMA NOVI PLAN: Prelazimo na snažan razvoj poljoprivede

Do 2030. Rusija će se strateški prebaciti na poljoprivredu, kao osnovnu granu razvoja, i povećati broj velikih banaka koje mogu da budu izvor njenog razvoja.

Do leta 2016. godine biće pripremljen dokument „Strategija 2030“, u kome se govori o budućnosti zemlje u narednih petnaest godina.

Autori strategije su poznati ruski ekonomisti, a svoju verziju budućnosti prezentovali su u centru Sibira, u sklopu Krasnojarskog ekonomskog foruma.

Jedan od ciljeva jeste regionalizacija. U Rusiji je prikupljanje poreza centralizovano i koncentrisano u Moskvi, usled čega je ruska prestonica postala grad koji se najbrže razvija u zemlji.

Ekonomisti kažu da će u budućnosti sve biti drugačije. Ekonomija Moskve je zabeležila rast uglavnom zahvaljujući razvoju sfere usluga. Međutim, u uslovima smanjenja bruto nacionalnog dohotka i usled pada cena nafte, taj potencijal je već iscrpljen.

Sada je potrebno stimulisati ljude da iz sfere usluga pređu u druge sektore privrede.

Oleg Deripaska, jedan od najbogatijih ljudi Rusije, koji prema podacima „Forbsa“  poseduje 6,2 milijarde dolara, poručuje da „Moskvu treba raseliti“.

„Svaki put kada dođem u Moskvu pitam se šta svi ti ljudi tamo rade, mislim na poslovni sektor“, navodi Deripaska, vlasnik firme „Rusal“, najvećeg proizvođača aluminija u svetu, čije su osnovne aktive koncentrisane u Sibiru.

Sledeća tehnološka revolucija, prema prognozama futurologa, dogodiće se u sferi prehrane.

Preorjentacija na poljoprivredu pomoći će Rusiji da se na vreme prebaci sa sirovinske ekonomije na prehrambenu.

Rusija je zemlja sa najvećom teritorijom na svetu, pa, prema tome, može da postane pravi poligon za razvoj agroindustrijskih tehnologija.

Najupečatljiviju izjavu po tom pitanju dao je potpredsjednik Vlade Rusije Arkadij Dvorkovič: „Rusija već sada zagreva svet, pa ga može i da ga nahrani“.

Glavne institucije razvoja u Rusiji jesu banke koje pripadaju državi. To su najveća ruska banka „Sberbank“ i njen rival banka „VTB“, kao i banka „Veb“, koja je osnovana radi finansiranja infrastrukturnih projekata.

Ove tri banke finansirale su Olimpijske igre u Sočiju u februaru 2014. godine. Međutim, zbog zapadnih sankcija, one su sada odsečene od svetskih tržišta kapitala.

Ekonomisti navode da dve ili tri banke ne mogu izvući rusku ekonomiju, već je potrebno da ih bude najmanje osam. Inicijatori njihovog osnivanja trebaju da budu vlasnici velikih kompanija, a na čelu takvih banaka mogli bi biti nekadašnji članovi vlade, koji ostanu bez posla usled smanjenja broja zaposlenih u državnom aparatu – navode ruski portali.