Investicije u Rusiji pašće ove godine za skoro 14 odsto, prognoza je ruskog ministrstva ekonomskog razvoja.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji onemogućile su, između ostalog, ruskim kompanijama i državi da pozajmljuju novac na međunarodnom tržištu a investitori se povlače.
Za velike državne kompanije pravila su drugačija – tako investicije u železničku infrastrukturu imaju minimalan pad jer je iza njih stala država.
Dva potpisa na okvirni sporazum o saradnji za Transmašholding znače izradu 47 specijalnih vagona za najvećeg klijenta- Ruske železnice. Znače i posao – smanjenje narudžbine na lokomotive od RZD-a i ćerki kompanija u februaru bilo je praćeno najavama otpuštanja čak 20% zaposlenih u fabrikama holadinga a u tverskoj fabrici pretilo se štrajkom.
„Saradnja se razvija uspešno i zahvaljujući saradnji mi se razvijamo. Evo i Fabrika u Tveri sada zapošljava 8.000 ljudi i to posle određeniih optimizacija zaposlenih i sve zahvaljujući narudžbama Ruskih državnih železnica za lokomotive”, kaže Kiril Lipa „direktor Transmašholdinga“
Same ruske državne železnice više od polovine novca za investicioni program, a ove godine to je ukupno oko 6 i po milijardi evra, dobija iz državnog budžeta. Ta tendencija se pojačala kako su se sankcijama zatvorila međunarodna tržišta kapitala. Planirani projekti ipak nisu ugroženi.
„Ne želim da budem banalan i da ponavljam formulu kako su sankcije dobre i kako nas disciplinuju i teraju da radimo… ništa dobro ja u tome ne vidim. Što se investicija tiče nas je ozbiljno podržala naša sopstvena vlada i država. Kada su u pitanju projekti u Srbiji mi s tim nastavljamo, a što se tiče razvoja brzog železničkog puta kineski partneri su rešili da u to investiraju”, kaže Vladimir Jakunjin direktor RZD
Novca iz budžeta i specijalnog fonda formiranog da finansira ekonomiju u krizna vremena ipak nema za sve.
„Nedostatak novca postoji i u najbolja vremena. Uvek su resursi ograničeni a tim pre danas kada je kamata za refinansiranje u Rusiji veoma visoka, ponekad čak nedopustivo velika i kompanije ne mogu da koriste bankarske kredite. To je loše i govori mnogo o našoj makroekonomskoj situaciji. Država pokušava da kompenzuje situaciju ali nažalost to može samo kada su u pitanju krupni projekti i velike kompanije”, kaže Andrej Šaronov, rektor Moskovske škole menadžmenta SKOLKOVO
Da su sankcije ipak mnogo promenile govori i to da se na tenderu za izradu projekta magistralen Moskva Kazanj uprkos ranije izraženom interesovanju nisu pojavile evropske kompanije pa su posao dobili kinezi ali i to da je na jubilarnom desetom železničkom forumu ove godine potpisan tek jedan memoradum o saradnji sa nekom zapadnom kompanijom.
-615x345.jpg.webp)
