Rusija postavlja zahteve za razgovore sa SAD o Ukrajini

Rusija je predstavila SAD listu zahteva za sporazum o okončanju rata protiv Ukrajine, kao i one koji se odnose na podešavanje odnosa sa Vašingtonom, tvrde dve osobe koje su upoznate sa ovim pitanjem, piše Rojters.

Nije jasno šta je tačno Moskva uvrstila na svoju listu niti da li je spremna da se uključi u mirovne pregovore sa Kijevom pre njihovog prihvatanja. Ruski i američki zvaničnici su razgovarali o uslovima tokom ličnih i virtuelnih razgovora u poslednje tri nedelje, rekli su izvori.

Oni su opisali uslove Kremlja kao široke i slične zahtevima koje su ranije postavljao Ukrajini, SAD i NATO-u.

Ti raniji uslovi uključivali su izostanak članstva Kijeva u NATO-u, sporazum da se ne razmeštaju strane trupe u Ukrajini i međunarodno priznanje tvrdnje predsednika Vladimira Putina da Krim i četiri pokrajine pripadaju Rusiji.

Rusija je poslednjih godina takođe zahtevala od SAD i NATO-a da se pozabave onim što je nazvala „osnovnim uzrocima” rata, uključujući širenje NATO-a na istok.

Američki predsednik Donald Tramp očekuje od Putina da kaže da li će pristati na 30-dnevno primirje za koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da će ga prihvatiti kao prvi korak ka mirovnim pregovorima.

Putinova posvećenost potencijalnom sporazumu o prekidu vatre i dalje je neizvesna, a detalji tek treba da budu finalizovani.

Neki američki zvaničnici, poslanici i eksperti strahuju da bi Putin, bivši oficir KGB-a, iskoristio primirje da intenzivira, kako kažu, pokušaj da podeli SAD, Ukrajinu i Evropu i da potkopa sve razgovore.

Ruska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

U Kijevu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio ovonedeljni sastanak američkih i ukrajinskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji kao konstruktivan i rekao da bi potencijalni 30-dnevni prekid vatre sa Rusijom mogao da se iskoristi za izradu šireg mirovnog sporazuma.

Moskva je postavila mnoge od ponovljenih zahteva u poslednje dve decenije, a neki su se našli u formalnim pregovorima sa SAD i Evropom.

Nedavno je Moskva o njima razgovarala sa Bajdenovom administracijom na nizu sastanaka krajem 2021. i početkom 2022. godine, dok je desetine hiljada ruskih vojnika sedelo na granici Ukrajine, čekajući naređenje za invaziju.

Oni su uključivali zahteve koji bi ograničili vojne operacije SAD i NATO od istočne Evrope do centralne Azije.

Iako je odbacila neke od uslova, Bajdenova administracija je nastojala da preduhitri invaziju tako što se na nekoliko njih angažovala sa Rusijom, prema dokumentima američke vlade koje su pregledali Rojters i više bivših američkih zvaničnika.

Sukob Trampa i Zelenskog ostavlja Ukrajinu izloženu ratu sa Rusijom