Rusija: Ulazak u STO nije bila dobra odluka

Ekonomisti ruske vlade su analizirali efekte ulaska njihove zemlje u STO i zaključili da su neke domaće ključne privredne grane doživele nokaut.

Ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, prema njihovom mišljenju, nije bio dobar zbog jake strane konkurencije i problema na većini izvoznih tržišta.

Analiza koju je sačinilo rusko ministarstvo industrije pokazuje da je uvoz najvažnijih proizvoda crne metalurgije, u prvom polugođu ove u odnosu na isti lanjski period, uvećan više desetina puta, iako se smatralo da će ulazak u STO najviše koristiti toj grani. Ruski vladini eksperti su, naime, ranije ocenili da će crna metalurgija u njihovoj zemlji znatno uvećati svoj plasman na inostrano tržište i tako popraviti ukupnu strukturu eksporta, u kojoj dominantno mesto i dalje zauzimaju energetske sirovine – nafta i prirodni gas. 

Gledano u celini, izvoz ruske crne metalurgije je, međutim, u prvom polugođu opao više od osam odsto, dok je plasman tih proizvoda inostranog porekla na domaćem tržištu, „zbog neverovatnog pritiska inostrane konkurencije“, doživeo pravi „bum“. 

Neki vitalno važni proizvodi u ruskoj mašingradnji, kao što su teške industrijske mašine, prestali su sasvim da se proizvode u domaćim fabrikama, pa nadležno ministarstvo zbog toga predlaže da vlada preduzme „mere samozaštite“ i da se za budući uvoz „kritičnih“ proizvoda u toj produkciji povećaju zaštitne carine. 

Zbog naglog rasta ponude stranih firmi, cene čelika na ruskom tržištu su ove godine smanjene oko 13 odsto, a nekih drugih proizvoda crne metalurgije još više, zbog ogromne ponude kineskih izvoznika koji prodaju po damping cenama. 

Loše je prošla, posle ulaska u STO, takođe i ruska auto-industrija, a još lošije proizvođači poljoprivrednih mašina. Proizvodnja automobila i lakih vozila je, tokom posmatranog perioda, opala tri odsto, kombajna 14 procenata, a traktora više od 50 odsto. Cene automobila se u razdoblju od avgusta prošle do kraja juna ove godine praktično nisu promenile, dok su traktori poskupeli u proseku osam odsto, a kombajni više od 200 procenata. 

Ceh naglog rasta uvoza poljoprivrednih mašina su platile ruske fabrike tih proizvoda koje su, tokom prva četiri ovogodišnja meseca, znatno povećale nivo gubitaka i istovremeno za 10 odsto smanjile broj zaposlenih, u odnosu na isti lanjski period. 

Domaća proizvodnja automobila u Rusiji je, inače, za šest meseci ove godine opala oko 16 odsto, a najveća fabrika tih vozila – Avotovaz – umanjila je vlastitu produkciju čak za 21 odsto, navodi se u analizi ruske vlade. 

Ulazak u STO nije prijao ni ruskim fabrikama za proizvodnju teretnih vagona koje su smanjile svoju proizvodnju takođe za 21 odsto, ali velikim delom i usled manje tražnje na domaćem tržištu, zbog opšte ekonomske stagnacije. 

Štetu usled ulaska u STO pretrpeli su i ruski proizvođači nemeštaja, jer je njihova produkcija opala 11 odsto. Treba, međutim, imati u vidu da su se ulaganja u drvno-prerađivačku industriju uvećala, posle ulaska u STO, za 170 odsto, a u nove pogone za izradu celuloze i papira 160 procenata. 

Vladini ekonomisti upozoravaju da je i u izvozu drvno-prerađivačkog sektora i industrije celoloze zabeležena stagnacija, dok je uvoz povećan za 11 procenata.