Vesti iz sveta

06.11.2014. 10:08

Beta

Autor: Nova Ekonomija

Ruska centralna banka smanjuje podršku rublji

Centralna banka Rusije odlučila je da ograniči podršku rublji koja je, pod teretom ukrajinske krize, pala na novu rekordno nisku vrednost, dok inflacija raste.
Banka Rusije je najavila da će ograničavanjem svojih intervencija na do 350 miliona dolara dnevno, odustati od „neograničene“ prodaje deviza, da bi izbegla „špekulativnu strategiju protiv rublje“.
Od početka sukoba u istočnoj Ukrajini pro-ruskih separatista i snaga lojalnih Kijevu, ruska Centralna banka je potrošila milijarde na intervencije, a samo prošlog četvrtka čak 2,5 milijarde dolara.
Promena strategije i očigledna volja da se rublja prepusti, dovela je do naglog pada njene vrednosti na nov rekordno nizak nivo. 
Evro se popeo na 56,36 rubalja, a dolar na 44,98 rubalja i takav trend se nastavlja. 
„Smatrali smo da je neophodno zadržati neki oblik intervencije (…) prvenstveno da bi se sprečio ozbiljan šok na tržištu“, uveravaju zvaničnici koji stabilizaciju tržišta očekuju „do kraja godine“. 
Ekonomista Nil Sering iz firme „kapital ikonomiks“ kaže da promena strategije Centralne banke, objavljena u sredu, omogućava da se „smanji rizik da se pad vrednosti rublje pretvori u monetarnu krizu koja samu sebe hrani“. 
Banka Rusije pokušava da istovremeno zaustavi odliv kapitala kroz kredite, te je prošlog petka povećala referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto. 
Većina ekonomista ne predviđa da će povećanje kamate uticati na investitore, već da pre svega pogađa domaćinstva. 
Međutim, neki javni funkcioneri su kritikovali odluke centralne banke, strahujući da smanjenje pristupa kreditima dalje slabi ekonomiju koja je na ivici recesije zbog sankcija i pada cena nafte. 
Mnogi stručnjaci su skeptični prema efikasnosti takvih mera jer smatraju da situacija nema mnogo veze s monetarnom politikom, već da zavisi od geopolitičkih faktora, odnosno od sankcija Zapada i embarga na uvoz hrane kojim je odgovorila Moskva. 
Rast potrošačkih cena u oktobru za 8,3 odsto na godišnjem nivou, posebno utiče na prehrambene proizvode – meso, ribu, voće i povrće, saopštila je zvanična statistika u sredu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Порука
    ЉУДИ,
    ОВО ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПРЕВАРА!!!!!!

    Нема овде никаквог новог запошљавања, на оглашена радна места биће прерсспоређени они који већ раде по разноразним општинским управама А НАРОЧИТО ЋЕ БИТИ ЗАПОШЉАВАНИ СНС КАДРОВИ, моји тренутно углавном блеје докони по државној управи.

    Ја јутрос отишла на Завод за запошљавање у Зрењанину, сва спремна да се упустим у нове радне победе, кад тамо моја саветница ми лепо објасни у чему је поента.

    ЈЕДАН ОД ДОКАЗА:

    ТРАЖИ СЕ ПОЛОЖЕНИ СТРУЧНИ ИСПИТ ЗА РАД У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА А ТО ИМАЈУ УГЛСВНОМ И ГОТОВО САМО ОНИ КОЈИ ВЕЋ РАДЕ У ПОМЕНУТИМ ИНСТИГУЦИЈАМА.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.