Administracija američkog predsednika Baraka Obame saopštila je da je uvodeći ograničenja uvoza, Rusija sopstvenom stanovništvu ograničila pristup hrani.
Kako se ističe, taj potez je „politički motivisan“ imaće zanemarljiv efekat na američku privredu.
Podsekretar u ministarstvu finansija SAD Dejvid Koen nazvao je to „surovom ironijom“, preneo je Asošijeted pres.
Američki podsekretar je dodao da SAD i njeni saveznici nikada ne bi sprečili pristup hrani ili lekovima, navodi AP.
Koen je pritom, kako prenosi Rojters, rekao da su SAD spremne da dodatno prošire sankcije Rusiji, ukoliko ne promeni politiku podrške separatistima na istoku Ukrajine.
Rojters navodi da je on najavio i da bi Vašington mogao da uvede nove sankcije i protiv ruskih kompanija zbog naftnog dogovora sa Iranom.
Takav barter-aranžman u kom bi bila razmenjena nafta za hranu između dve zemlje, izazvao bi uvođenje američkih sankcija protiv kompanija koje bi u njemu učestvovale.
Sada nije jasno da li je Rusija zaključila sporazum sa Iranom o razmeni nafte za hranu, rekao je Koen, dodajući da bi takav dogovor bio u vezi sa pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Britanska novinska agencija prenela je i izjavu ekonomskog savetnika Bele kuće Džejsona Fermana (Furman) da će ruske uzvratne mere na sankcije Zapada naneti štetu ruskoj privredi.
Prema njegovim rečima, zapadne sankcije Rusiji nisu podigle cene nafte niti su imale obuhvatan uticaj na američki izvoz. Rusija je danas objavila spisak kojim se ograničava uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja Zapada koje su njoj uvele sankcije – SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške.
Rojters navodi da je Rusija veliki kupac evropskog voća i povrća, ali da zauzima tek 23. mesto na listi kupaca prehrambenih proizvoda iz SAD.
Problem prodaje ili cena na tržištu?
Zabrana ili ograničenje uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koje je ruska vlada uvela zemljama Evropske unije, SAD, Kanadi, Australiji i Norveškoj, po mišljenju mnogih analitičara i vladinih eksperata, imaće uticaja ne toliko na prodaju, koliko na cene na evropskim tržištu.
Rusija je prošle godine uvezla hrane u vrednosti 43 milijarde dolara, podsetio je Rojters. Ona je najveći kupac evropskog voća i povrća. Prema podacima Evropske komisije, Rusija je u 2011. kupila 28 odsto voća i 21,5 odsto povrća izvezenog iz Evropske unije.
Prošle godine Rusija je bila rangirana kao drugi najveći uvoznik živine iz SAD (posle Meksika). Američki proizvođači i izvoznici piletine, zatečeni odlukom Moskve o zabrani uvoza, računaju ipak na „brzo uspostavljanje“ normalne trgovine sa Rusijom, prenosi Itar tas.
„Predstavnici naše inustrije smatraju da poštena i pravedna trgovina, naročito u oblasti prehrane, nikada ne treba da se koristi kao moneta za politička potkusurivanja. Računamo da će američka vlada rešiti to pitanje i uspostaviti normalne trgovinske odnose sa Rusijom što pre“, saopštili su američki Nacionalni savet proizvođača živine i Savet za izvoz živinskog mesa i jaja.
Konstatovano je i da je sa razvojem sopstvene proizvodnje živine Rusija postala manje značajno izvozno tržište za SAD. Sada je udeo Ruske Federacije u ukupnom obimu američkog izvoza tih proizvoda samo oko sedam odsto, navodi se u dokumentu i podseća da je sredinom 1990-ih godina dostizao 40 odsto.
„Zbog toga ne očekujemo da će zabrana Rusije na uvoz živine iz SAD imati ozbiljniji uticaj na našu industriju“, uvereni su autori dokumenta.
Prema njihovom mišljenju, ozbiljnijem pritisku će biti izloženi ruski potrošači, koji će morati više da plate naročito za meso i živinu, preneo je Itar tas.
Zabrana ili ograničenje ruskog uvoza poljoprivrednih proizvoda imaće ozbiljne posledice za dansku prehrambenu industriju, rekao je izvršni direktor Saveta za poljoprivredu i hranu Danske Sjoren Gade. Savet će blisko sarađivati sa danskim vlastima u vezi sa narednim koracima, dodao je on.
Prema podacima danskog Nacionalnog instituta za statistiku, prošle godine je u Rusiju bilo otpremljeno robe za 11,8 milijardi kruna (2,14 milijardi dolara), što je 1,9 odsto ukupnog izvoza zemlje. Izvoz poljoprivrednog sektora je bio vredan 4,9 milijardi kruna (891 milion dolara) ili 41 odsto ukupnog izvoza u Rusiju.
U Grčkoj strahuju od ozbiljnih problema zbog isporuka voća i povrća u Rusiju, kao i zbog nedostatka rezervnih delova za rusko oružje u grčkoj armiji, javili su lokalni mediji. Zabrana izvoza voća i povrća imaće direktan uticaj na grčku privredu i zbog toga je u sredu uveče održana vanredna sednica ministarstva poljoprivrede uz učešće predstavnika ministarstva spoljnih poslova.
Grčka je pokrenula pregovore sa Rusijom da se ograniči uticaj sankcija, objavio je Blumberg, pozivajući se na zvaničnu izjavu ministra spoljnih poslova Grčke i vicepremijera Evangelosa Venizelosa. Prema njegovim rečima, Atina traži način da zaštiti poljoprivredu zemlje, da očuva prijateljske odnose sa svim zemljama, a da istovremeno ispuni svoje obaveze prema EU.
Presednik Federacije poljoprivrede i hortikulture Holandije Albert Jan Maat je rekao da će zabrana Rusije na uvoz prehrambenih proizvoda negativno odraziti na ekonomiju kraljevstva, preneo je Itar tas. Holandija je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda u svetu, a Rusije je njen važan partner, podsetio je Maat.
Mogući efekti ne mogu se podceniti. Zabrana će imati uticaj ne toliko na prodaju, koliko na cene na evropskim tržištu.
Vodeći belgijski list Suar je objavio da gubici Belgije zbog zabrane uvoza prehrane u Rusiju mogu dostići oko pola milijarde evra. Prema pisanju ovog lista, ukupan obim izvoza belgijskih prozvoda, pre svega voća, u 2013. godini je iznosio 490 miliona evra.
„Ove godine rod je rekordni, a ako Rusija zatvori svoje tržište, to će biti katastrofa za ceo sektor“, rekao je ranije direktor Centra za voćarstvo Valonije Olivije Varnije.
ZDRAVO…
TREBATE POTVRĐITI NOVINARSKO POTREBNO ISKORIŠTENJE BILJEĆA I POKRETANJE POSLOVANJA I ZA DRUGE SVRHE KONTAKTIRAJTE PRIJAVU EMAIL: mrsvaliciareneloanfirm@gmail.com