Slabost nemačke privrede se polako preliva ka zemljama regiona, Srbija za sada bezbedna

Slabost Nemačke je polako počela da se preliva u zemlje Centralno Istočne Evrope (CIE), zbog čega su analitičari Erste Grupe revidirali naniže prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda za skoro sve države u regionu, nakon objavljivanja podataka za drugi kvartal koji su podbacili. Češku, Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju očekuje od pola procenta do celog procenta sporiji rast nego što je prognozirano početkom godine. Procene za Srbiju i Hrvatsku ostaju nepromenjene, zbog zdravog rasta realnih plata, dok se očekuje da će Poljska jedina imati rast brži nego što je prvobitno očekivano. 

Sve veći broj preduzeća u regionu navodi da je pad potražnje u najvećoj ekonomiji Evrope faktor koji ograničava njihovu proizvodnju.

To se dešava istovremeno kad i opadanje nivoa iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta koji je (ne računajući pandemijsku 2020. godinu) najniži u poslednjoj deceniji.

Fiskalna konsolidacija koju u 2025. godini planiraju praktično sve države (osim Poljske i eventualno Mađarske) takođe predstavlja potencijalni rizik za rast BDP-a nakon 2024. godine, navode ekonomisti.

“Nemačka industrijska proizvodnja je bila slaba posebno u energetski intenzivnim sektorima. PMI Indeks (Indeks menadžera nabavke) i poslovna klima ukazuju da nemačka ekonomija sve više zapada u krizu. Posle izbora u SAD, dva pitanja koja bi mogla imati najveći uticaj na tržišta su buduća trgovinska politika ove zemlje i razvoj javnog budžeta. Protekcionističke politike bi naškodile zemljama CIE”, navode ekonomisti Erste Grupe.

S jedne strane, niži rast će po svojoj prirodi biti dezinflatoran, što će centralnim bankama dati prostora za dalje popuštanje monetarne politike.

S druge strane, tržišta rada ostaju u nezavidnom položaju. Takođe postoje i rizici koji proizilaze iz očekivanog poskupljenja cena energenata (naročito za Slovačku) i mogućih povećanja poreza (u okviru planova fiskalne konsolidacije).

Privatna potrošnja bila je ključni pokretač rasta širom regiona. Zanimljivo je da javni sektor je takođe dao veliki pozitivan doprinos rastu BDP-a u drugom kvartalu, pošto je javna potrošnja u većini zemalja dinamično rasla, kažu iz Erste grupe.

Inflacija i kamate

U Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj se očekuju dalji rast inflacije u ostatku godine. S druge strane, u Rumuniji i Srbiji, trebalo bi da vidimo da inflacija pada dalje u ostatku godine, očekuju iz Erste grupe.

Ove godine ključna kamatna stopa je očekuje se pad u svim zemljama CIE osim Poljske, sa stopom inflacije povećane regulacijom cena energije.

U 2025. godini, ublažavanje monetarne politike bi trebalo da se nastavi usled pada inflacije ka ciljevima centralnih banka.

Najveće popuštanje referentnih kamatnih stopa se očekuje u Srbiji, tako da analitičari Erste grupe očekuju da će kamatne stope u Srbiji na kraju ove godine biti na 5,5 odsto u u narednoj na 4,5 odsto.