Srbija jedna od četiri ekonomija regiona koje su dostigle pretpandemijski nivo

Srbija je jedna od četiri ekonomije iz regiona CIE koja je dostigla nivo realnog BDP-a iz perioda pre pandemije. Pored Srbije taj nivo su dostigle i Rumunija, Poljska i Mađarska, saopštio је Sektor za istraživanje Erste Grupe

CIE predstavlja region od osam zemalja koji čine Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Ovaj region će u narednom periodu biti potpmognut od strane Evropske Unije ne samo standardnim fondovima EU, već se nalazi i u planu oporavka EU „Next Generaton“. Pozitivni efekti plana će se osetiti od 2022. godine.

Predviđa se da će biti zabeležen robustan ekonomski rast od 5,7 odsto ove godine, nakon čega sledi još jedno snažno povećanje od pet odsto u 2022. godini.

Poredeći drugi kvartal prošle i ove godine, primećuje se ovogodišnji porast koji je uglavnom bio baziran na oporavku potrošnje domaćinstava i investicija. Dok je neto izvoz zabeležio neujednačenije rezultate, čime se negativno odrazio na rast u određenim delovima CIE zbog oporavka uvoza na bazi potrošnje i investicija.

Poljska i Srbija su jedine dve ekonomije CIE koje su se vratile na nivoe iz perioda pre pandemije virusa korona u pogledu potrošnje domaćinstava.

EU je u julu ove godine usvojila niz predloga kojima će se omogućiti smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Sve je to sklopu u okviru ambicioznog plana da Evropa do 2050. godine postane prvi klimatski neutralan kontinent.

Da li ce zelena revolucija trajno povecati inflaciju i aktuelne inflatorne rizike?

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, samom sektoru energetike ce globalno biti potrebno 5 milijardi američkih dolara investicija godišnje do kraja decenije kako bi se postigli ciljevi neto nulte emisije, što bi odgovaralo povecanju sa 2,5 odsto BDP-a proteklih godina na 4,5 odsto BDP-a do 2030. godine.

Sa druge strane je Commerzbank procenila da će troškovi prelaska na zelenu ekonomiju za Nemačku u proseku iznositi između 2 i 2,5 odsto BDP-a godišnje, što ce potrošacke cene povecati za 2,5 odsto do kraja decenije.

Evropski sistem trgovine emisijama (ETS) predstavlja kamen temeljac zelene agende EU i ključni instrument za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. U okviru ETS sistema, zagađivači su obavezni da plate za svaku tonu generisanog ugljen-dioksida.

Program trenutno obuhvata 10.000 postrojenja u sektoru proizvodnje i energetike, kao i avio-kompanije koje posluju u EU.

Od početka 2018. godine, cena emisionih jedinica brzo je porasla sa nešto manje od deset evra po toni na iznad 60 evra u avgustu 2021. godine.