Šta čeka tržište nakon izlaska Emirata iz OPEK-a: Niže cene nafte ili „početak kraja“ kartelske organizacije?

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) najavili su izlazak iz OPEK-a, Organizacije zemalja izvoznica nafte. Ukoliko Emirati nakon povlačenja povećaju proizvodnju nafte, očekivano je i da se cene snize. Ipak, stručnjaci smatraju da bi ovaj korak mogao da bude “početak kraja” OPEK-a.

OPEK je kartelska organizacija pretežno zemalja izvoznica nafte iz Persijskog zaliva, koja je decenijama kontrolisala cenu sirove nafte smanjivanjem ili povećavanjem proizvodnje i dodelom kvota svojim članicama. Imala je ključnu ulogu u naftnim krizama sedamdesetih godina, koje su zauzvrat preoblikovale globalnu energetsku politiku, piše BBC.

Sami Emirati su bili članica i pre nego što je njihova država formirana, 1971. godine. Upravo su Emirati imali drugi najveći kapacitet za dodatno povećanje proizvodnje u slučaju potrebe. Drugim rečima, bili su drugi najvažniji „fleksibilni proizvođač“, sposoban da poveća isporuke kako bi ublažio rast cena.

Upravo u tome leže razlozi za povlačenje UAE iz OPEK-a – Emirati su želeli da povećaju proizvodnju. OPEK je, naime, nedavno doneo odluku o ograničenju količine proizvodnje nafte. Kvote su tako ograničavale proizvodnju na 477 do 556 miliona litara dnevno. Izlaskom iz OPEK-a, za Emirate se otvara mogućnost da povećaju svoju proizvodnju. A šta to znači za tržište?

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević kaže za Novu ekonomiju da je UAE veliki politički igrač, koji je svojim izlaskom iz OPEK-a poslao dve poruke.

“Prva poruka je da sviraju kako SAD kaže, jer za njih ne postoji drugi način. S druge strane, svakako se sada rekonfiguriše svetsko tržište. Taj kartel je nastao da bi se kontrolisale cene i proizvodnja. To je jedina takva, nazovimo je institucijom, jer su karteli zabranjeni”, kaže Radosavljević.

Kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije, ovakva situacija odgovara Americi, koja je od 2014. godine počela da proizvodi naftu, čime je slika tržišta promenjena.

“Amerika sada ima četvrtinu svetske proizvodnje, a ako računamo i Južnu Ameriku, recimo Venecuelu nad kojom SAD faktički ima kontrolu, onda dolazimo do 35 odsto proizvodnje. Njima ova situacija odgovara, jer ona vodi ka destrukciji OPEK-a. To će sigurno izazvati manje turbulencije, videćemo kako će ostali igrači reagovati na ovo povlačenje, da li će se tržište narušiti”, kaže Radosavljević.

Ipak, on naglašava da bi veći problem bio da je Saudijska Arabija odlučila da istupi iz OPEK-a, jer ona jedina ima kapacitete da značajnije poremeti tržište. Međutim, Radosavljević je ovaj korak UAE očekivao.

“Nisam iznenađen istupanjem. Nakon uspostavljanja dominantnog položaja na tržištu, sledeći korak SAD bi bilo rasturanje kartela. A svakako su pojedine države, poput Katara, Bahreina ili Kuvajta već u velikim problemima zbog blokade Ormuskog moreuza”, zaključuje Radosavljević.

Očekivana veća proizvodnja i pad cena

I Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, kaže za Novu ekonomiju da će potencijalne posledice istupanja UAE iz OPEK-a zavisiti od reakcija drugih država članica.

“Ovo je možda početak raspada kartela. Emirati su inače bili nezadovoljni nekim potezima OPEK-a, konkretno oko kvota za proizvodnju. Zbog toga se može očekivati da će Emirati sada povećati plasman sirove nafte na tržište. Naravno, videćemo koliko će oni moći, imajući u vidu da je Iran bombardovao neka njihova postrojenja”, kaže Putniković.

Zapravo, Putniković veruje da je iransko bombardovanje bio još jedan razlog za povlačenje Emirata.

A ukoliko dođe do povećanja proizvodnje, cene bi mogle da padnu.

“To je stav analitičara, da bi veći plasman nafte na tržištu doveo do toga da cene padnu. Naravno, pitanje je u kojoj meri će doći do povećanja plasmana, pa i do pada cena, ali sigurno je da to neće odgovarati proizvođačima”, kaže Putniković.

„Ovo je politička odluka“

Podsećamo, Emirati će OPEK napustiti 1. maja. Ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail Mohamed al-Mazrouei rekao je za Rojters da je odluka doneta nakon pažljivog razmatranja energetskih strategija.

Upitan da li su UAE konsultovali Saudijsku Arabiju, faktičkog lidera OPEK-a, rekao je da UAE nisu pokretali to pitanje ni sa jednom drugom zemljom.

„Ovo je politička odluka, doneta nakon pažljivog razmatranja trenutnih i budućih politika u vezi sa nivoom proizvodnje“, rekao je ministar energetike.

OPEK je, inače, osnovan 1960. godine u Bagdadu, a čine ga Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija i Venecuela.

OPEK je, zajedno sa Rusijom, s kojom je ova organizacija poznata kao OPEK+, do pre iranskog rata kontrolisao skoro polovinu svetske proizvodnje nafte, a sami Emirati su bili četvrti proizvođač po veličini u toj organizaciji. Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je udeo OPEK+ u globalnoj proizvodnji nafte pao na 44 odsto u martu sa oko 48 odsto u februaru.

Američki predsednik Donald Tramp je još 2018. optužio organizaciju da „iskorišćava ostatak sveta“ podizanjem cena nafte. Tramp je takođe povezivao američku vojnu podršku Zalivu sa cenama nafte, navodeći da dok SAD brane članice OPEK-a, one to „zloupotrebljavaju nametanjem visokih cena nafte“.

Ujedinjeni Arapski Emirati napuštaju OPEK: Iznenadna vest šokirala tržišta i ublažila rast cena nafte