Šta donosi novi evropski „Zakon o čipovima“?

Evopski savet ove nedelje odobrio je uredbu koju u Briselu kolokvijalno nazivaju i „Zakon o čipovima“, a koja za cilj ima stvaranje uslova za razvoj evropske industrijske baze u oblasti poluprovodnika. Uredba će služiti i privlačenju investicije, promovisaju istraživanja i inovacija, kako bi se Evropa pripremila za buduće nestašice ovih važnih elektronskih komponenti.

Program bi, kako je naveo Savet u saopštenju, trebalo da aktivira 43 milijarde evra javnih i privatnih investicija (od čega je 3,3 milijarde evra iz budžeta same EU), sa ciljem da se udvostruči globalni udeo EU na tržištu poluprovodnika, sa sadašnjih deset na najmanje 20 odsto do 2030. godine.

Španski ministar industrije, trgovine i turizma Hektor Hernandez rekao je da će sa primenom „Zakona čipovima“ Evropa biti lider u setskoj trci poluprovodnika.

„To već vidimo na delu: novi proizvodni pogoni, nove investicije, novi istraživački projekti. A dugoročno će to doprineti i renesansi naše industrije i smanjenju naše zavisnosti od drugih država“, rekao je on.

Savet je takođe usvojio amandman na uredbu o osnivanju zajedničkih preduzeća u okviru „Horizon Europe“ programa za naučnu saradnju, kako bi se omogućilo osnivanje zajedničkog prekograničnog preduzeća za proizvodnju čipova.

Elektronski čipovi su neophodni za širok spektar proizvoda za svakodnevnu upotrebu, od kreditnih kartica do automobila ili pametnih telefona.

Sa razvojem veštačke inteligencije, 5G mreža i interneta, očekuje se da će potražnja i tržišne mogućnosti za čipove i poluprovodnike značajno porasti, a u  saopštenju Evropskog saveta se ocenjuje da je „Evropa trenutno previše zavisna od čipova proizvedenih u inostranstvu“.

EU je u interesu da integriše Srbiju i region