Šta je Uber i zašto mnogi žele da ga zabrane?

Inovativnoj kompaniji Uber, koja preko aplikacije spaja vozače sa onima kojima je potrebna vožnja, u Parizu preti zabrana, a u nekim gradovima je već zabranjena.

Stanovnici gradova koji ne mogu da naruče „Uber” taksi nadaju se da će i kod njih uskoro stići ovaj prevoz za plići džep. Ipak, problemi s kojima se američka kompanija suočava pokazuju da neće baš tako lako osvojiti svet, piše Politika. 

U Parizu su taksisti, koji jednokratnu licencu plaćaju 300.000 dolara, prekjuče blokirali ulice u znak protesta zbog servisa, jer ga smatraju nelojalnom konkurencijom. Ministarstvo unutrašnjih poslova je istog dana saopštilo da će od sledeće godine „Uber” biti zabranjen u Francuskoj, dok iz kompanije odgovaraju da će pokušati da ospore svaku vrstu zabrane. 

„Uber” korisnicima omogućava da vožnju naruče, pa čak i plate preko aplikacije na smartfonu. Vozači koje angažuje preko interneta mogu da zarade, a provizija kompanije je 20 odsto. Korisnici preko aplikacije biraju da li će se voziti lou kost varijantom ili luksuznim crnim „sedanima” za koje vozači moraju da imaju licencu. U Parizu je, na primer, povoljnija varijanta za trećinu jeftiniji od klasičnog taksija. 

Startap iz San Franciska počeo je da radi 2010. i stekao je veliku popularnost širom sveta, ali i izazvao kontroverze, jer se uglavnom ne uklapa u stroge zakone koji regulišu ovu vrstu usluge. 

Servis radi u više od 150 gradova u 52 zemlje. Međutim, zabranjen je u Amsterdamu, jer se ne uklapa u zakone o taksi uslugama, i u Nju Delhiju, gde je jedan vozač osumnjičen da je silovao putnicu. Prošle sedmice optužen je u San Francusku i Los Anđelesu da lažno predstavlja kvalitet bezbednosne provere vozača i da naplaćuje nepostojeće dodatne troškove, kao što je aerodromska taksa. Loš publicitet dobio je ponovo ovih dana, jer je u Sidneju u vreme drame s taocima algoritam četvorostruko povećao cene zbog velike potražnje. Kompanija je posle kritika na društvenim mrežama odredila maksimalnu cenu vožnje i ponudila besplatan prevoz izvan centra grada.

Pariski taksisti su demonstrirali protiv „Ubera” i u junu, kada su kolege iz Madrida iz istog razloga izašle na ulice. U Španiji servis trenutno ne funkcioniše dok traje sudski postupak kojim se utvrđuje njegova zakonitost.

Lokalni sudija u Parizu prošlog petka je odlučio da ne zabrani „Uber”, što je taksiste navelo da blokiraju grad u znak protesta protiv kompanije čija se vrednost procenjuje na 40 milijardi dolara (koliko i „Dženeral motors”). 

Novi francuski zakon koji stupa na snagu od januara zahtevaće da svi vozači koji naplaćuju vožnju imaju licencu i odgovarajuće osiguranje. 

Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da korisnici ovog jeftinog taksija nisu ni zaštićeni u slučaju nesreće, mada kompanija na svom francuskom sajtu za zapošljavanje vozača odgovara da kandidatima nije potrebno nikakvo dodatno osiguranje pored standardnog osiguranja vozila i da su sve njihove vožnje pokrivene polisom u visini od maksimalno pet miliona dolara po slučaju. Kažu da se taksi udruženja bore protiv njih, jer ne žele konkurenciju u sektoru koji decenijama nije menjao pravila. 

„Tradicionalni taksisti su uvek imali veliku moć. Svaki put kad vlada pokuša da modernizuje industriju, ispostavi se da je to problem”, rekao je za „Njujork tajms” Pjer Dimitri Gokoti, regionalni menadžer za zapadnu Evropu i dodaje da je novi zakon na tankim nogama. 

Na strani „Ubera” su i političari koji podržavaju takozvanu ekonomiju deljenja, koja omogućava ljudima da izdaju prazne sobe ili zarade prevozeći ljude po gradu. Ministar ekonomije Emanuel Makron rekao je prošle sedmice na jednom skupu u Parizu da „Uber” ne treba zabraniti.