Šta Nemačka treba da uradi da bi ostala broj jedan?

Ekonomisti bliski sindikatima i oni bliski poslodavcima imaju sasvim različite teorije o tome šta Nemačka treba da uradi da bi ostala broj jedan u Evropi, prenosi Dojče vele.

Gustav Horn ne okleva ni trenutak. Najvažniji zadatak nove nemačke vlade je rešavanje krize u evrozoni.

„Naš izvoz u krizne zemlje se smanjio. Ako i u budućnosti želimo da dobro živimo od svog izvoza, onda se u tim zemljama mora stabilizovati ekonomija“, kaže šef Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture iz Diseldorfa. 

Suprotno misli Mihael Hiter koji smatra da nova nemačka vlada treba manje da se bavi evropskim problemima, a više „unutrašnjim ekonomskim uslovima“. 

„U poslednje četiri godine koje su bile u znaku krize puno se toga dogodilo i donesene su velike odluke Sada se postavlja pitanje kako i u budućnosti osigurati poslovni model Nemačke s njenim industrijskim jezgrom“, kaže Hiter koji vodi Institut nemačke privrede u Kelnu.

Horn i Hiter su obojica ekonomisti i naučnici, ali ih ideološki dele svetovi. Hornov institut finansira jedna fondacija bliska sindikatima, dok za Hiterov posao plaćaju udruženja poslodavaca i industrije. 

„Ali to je cilj, da se 2023. možemo okrenuti i reći: sad je bolje nego pre deset godina, kao što to danas možemo reći“, kaže Hiter koji se zalaže da se uslovi za poslodavce i dalje poboljšavaju. 

Njegov kolega Horn, koji je bliskiji sindikatima, s time se ne slaže. Nije saglasan ni sa procenom da se ekonomska situacija poboljšala,. 

„Oni iz klase s većim primanjima mogli su zabeležiti značajnu realnu ekonomsku dobit. Oni iz klasa s malim i srednjim primanjima su slojevi koji puno konzumiraju. Ako oni nemaju dovoljno novaca, ne može se očekivati ni da će potrošnja jako dobro ići.“ 

Ekonomija nije egzaktna nauka nego nauka o raspodeli oskudnih izvora. A tu nema idealnog puta jer odluke zavise o tome kako se tumači svet. Kad se ekonomista Horn žali da puno ljudi jedva može živeti od svog rada, njegov kolega Hiter odgovara da je to još uvek bolje nego da uopšte nemaju posla. U Nemačkoj je nezaposlenost daleko ispod evropskog prosjeka, pa Hiter ne vidi znakove podele društva. 

Time se Hiter opet vraća svom glavnom argumentu: kad kompanijama ide dobro, svima ide dobro. Simpatizer sindikalaca Horn to smatra čistom propagandom. „S istim argumentom su uvedene deregulacije prošlih decenija, kao i smanjenja poreza, koja nas godinu za godinom koštaju 50 milijardi evra“, smatra Horn. „Taj novac nedostaje u modernizaciji infrastrukture“, dodaje on. 

Obojica su barem saglasni da Nemačkoj, da bi ostala konkurentna, treba dobra i moderna infrastruktura. Za saobraćaj, energiju, istraživanja ili obrazovanje trebalo bi više učiniti. Ali ovo slaganje prestaje kod načina finansiranja. Povećanja poreza, kakva planiraju opozicione stranke SPD i Zeleni, bi za Hitera, bliskog poslodavcima, bilo najveća greška koju bi neka nova vlada mogla da napravi. 

Zaključak: i u ekonomiji sve zavisi o tome kako se tumači svet. Ostatak je pitanje ciljeva i interesa. U nedelju će nemački građani na parlamentarnim izborima reći šta oni misle o tome.