Malo ko je poverovao u naslov atinskih dnevnih novina Imerisija da se u Atini prodaju stanovi i po ceni od 5.000 evra.
Prva asocijacija je bila da je posredi šala, potom da su u pitanju ruine, da bi se ustanovilo da je reč o pristojnim stambenim jedinicama, ali i o sve češćoj pojavi da vlasnici na svaki način žele da se oslobode viška nekretnina.
Kolika je beda zahvatila nekadašnju srednju klasu pokazuje podatak da su ljudi spremni da bagatelno prodaju stanove u koje su ulagali, jer više nisu u stanju da plaćaju troškove održavanja i poreze na nekretnine, koje uz opštinske namete, danas uveliko nadilaze mogućnosti penzionera i prosečno plaćenog službenika.
Pre samo 10 godina u Grčkoj se svaki slobodni evro investirao u nekretnine. Danas, posle memorandumskog masakra plata i penzija, masovnih otpuštanja i galopa poreskih dažbina, većina Grka muku muči s time kako da se oslobodi viška kvadrata.
„Imerisija“ prenosi nekoliko karakterističnih oglasa kako bi argumentovala tezu da bi većina vlasnika manjih stanova u centru Atine bila praktično spremna i da pokloni takve nekretnine, kada čak i to ne bi iziskivalo ozbiljnu sumu za današnju besparicu.
U centru Atine, u kvartu Kipseli, garsonjera od 18 kvadrata, izgrađena 1970, renovirana 2008. prodaje se za 4.800 evra. Takođe u centru, stan od 25 kvadrata, sa grejanjem na gas, prodaje se za 5.500 evra. Šest meseci niko se nije javio na oglas u kojem kvadrat vredi 220 evra.
Na platiji Amerika, u širem centru Atine, 23 kvadrata vrede 5.000 evra, u Halandriju 38 kvadrata, s baštom od 65 kvadrata, prodato je za 7.500 evra…..
Mnogo je primera prodaje po neverovatno niskim cenama, a čini se da je u pitanju „virus“ koji bi mogao u 2014. da preraste u pravu epidemiju. Za sada prodaju oni iz siromašnijih slojeva stanovništva koji su svaku crkavicu ulagali u male stanove, ne bi li stvorili kakvu-takvu sigurnost za svoju decu. Danas ih je muka priterala uz dužnički zid, pa je bolje otarasiti se bede i dodatnih plaćanja, makar deca ostala bez takve sigurnosti.
Uskoro na red dolaze i malo bogatiji vlasnici stanova sa većim brojem kvadrata, koji još mogu da plaćaju „harač“, grozničavo pokušavajući da postignu dostojnu cenu za eventualnu prodaju.
Ali kupaca nema ni od korova.
Komentarišući aktuelno stanje na tržištu nekretnina i poresku politiku, komentator „Elefterotipije“ konstatuje da je „memorandumska beda“ iskliznula van svake kontrole.
Država krade građane i ne libi se da to cinično prizna bez oklevanja.
Nekoliko državnih funkcionera iz Ministarstva finansija i Generalnog sekretarijata za prihode u poslednjih nekoliko meseci su više puta javno priznali da je vrednost nekretnina daleko od objektivne tržišne vrednosti.
Imperativ kreditora da se državna kasa puni od naplate poreza naterao je vlast da „pumpa“ cene kako bi poreska naplata bila bogatija, a to se obija o grbaču vlasnika nekretnina.
Gospodine Basara, da li su vasa pozitivnost i saljivost u vašim knjigama odraz nekog lepšeg sveta koji je samo u knjigama, a vasa duhovita nadrndanost u stvarnom zivotu odbrambeni mehanizam od ‘budala’ koji se trude da stvarni svet ne bude bas tako lep kao sto je u knjigama?