Štednja ubija evropu

U Evropi je 26 miliona ljudi bez posla, što je za deset miliona, odnosno 62 procenta više nego pre pet godina, kaže Bernadet Segol, generalna sekretarka EKS-a.

Sedam i po miliona mladih nema posao, a ni obrazovanje ni kvalifikacije. Zato Evropska konfederacija sindikata povodom ovogodišnjeg Praznika rada poručuje da je potrebno da Evropa krene novim putem.

Iako lideri EU tvrde da moramo da nastavimo sa strogom politikom štednje, naša prvomajska poruka glasi da je potrebna nova politika da bi se brojni učesnici protesta u Evropi vratili na posao, kaže Segol.

Kako naglašava, evropski građani gotovo pet godina plaćaju visoku cenu mera štednje i deregulacije, mera koje, kako ukazuje, nisu urodile plodom, te su smanjene plate, penzije, socijalna pomoć i javne usluge. 

„Evropi je potreban ambiciozan plan. EKS predlaže investicioni plan od dva odsto BDP-a EU tokom sledećih deset godina i javne i privatne investicije na nacionalnom i evropskom nivou da bi se otvorila radna mesta i ostvario rast u održivim industrijskim granama u budućnosti“, ističe Segol. 

„Četvrtog aprila je 50.000 članova sindikata iz svih delova Evrope marširalo u Briselu i progovorilo jednim glasom. Samo nekoliko nedelja ranije Francuzi su organizovali ulične proteste, u Grčkoj se demonstracije redovno održavaju, itd. Kriza utiče na sve evropske građane i oni žele da se njihovi glasovi čuju. Jedan zajednički slogan ujedinjuje sve Evropljane, a to je „Stop merama štednje“. Demonstracije ukazuju da je potrebno da Evropa promeni kurs“, navodi ona. 

Govoreći o Srbiji i pregovorima o izmenama Zakona o radu, Segol je kazala da su neregularne reforme Zakona o radu sprovedene u nekoliko država-članica EU, naročito u zemljama koje su primile pakete pomoći.

„Te reforme nisu rezultirale većom stopom zaposlenosti. Naprotiv, na taj način je povećana stopa nezaposlenosti i broj nesigurnih radnih mesta. Međunarodna tela kao što su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropski sud za ljudska prava, kao i nacionalni ustavni sudovi osudili su neke mere štednje, uz obrazloženje da se njima krše osnovna ljudska prava. Upravo iz tog razloga sindikati su u nekoliko zemalja pored demonstracija započeli i pravne akcije protiv ove deregulacije zakona o radu“, kaže ona.