Britanska ekonomija neočekivano u padu
Bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije neočekivano je pao u januaru, uprkos pokušajima ministarke finansija Rejčel Rivs da pokrene rast ekonomije, objavio je Rojters.Bruto domaći proizvod je opao z...
Većina Švajcaraca se na referendumu izjasnila protiv predloga da se plate menadžera ograniče.
Švajcarci su se izjašnjavali o tome da se iznos direktorskih plata ograniči na najviše 12 puta veći od minimalnih plata u kompanijama u kojima rade.
Prema prvim rezultatima, 65 odsto građana Švajcarske nije podržalo ovaj predlog.
U kantonima Cirih, Ženeva i Vo, protiv ograničavanja plata glasalo je 66, 51, odnosno 61 odsto građana.
Inicijativa „1:12 – Za pravične plate“ potiče od Mladih socijalista, podmlatka švajcarske Socijalističke partije.
Da je njihov predlog podržan i da ga je potom prihvatio i parlament, najviša godišnja plata švajcarskih menadžera iznosila bi 576.000 švajcarskih franaka (467.000 evra).
To bi značilo da će bi im plate bile drastično smanjene, s obzirom da je 2012. godine prosečna godišnja zarada direktora u Švajcarskoj bila 6,7 miliona švajcarskih franaka (oko pet miliona evra).
„Neki su plaćeni 730 franaka po minutu“, izjavio je uoči referenduma predsednik Mladih socijalista Kristijan Levra.
Predlog za ograničavanje plata ranije je zabrinuo švajcarsku vladu i privrednike koji su strahovali da bi takva promena za posledicu imala masovan odlazak velikih kompanija iz Švajcarske.
Velike kompanije kao što su Nestle i Novartis pozvale su svoje zaposlene da na današnjem referendumu glasaju protiv ograničavanja direktorskih plata.
Mladi socjalisti predložili su održavanje referenduma pošto je početkom godine objavljeno da je otpremnina za odlazak u penziju predsednika kompanije Novartis Danijela Vasele iznosila 72 miliona švajcarskih franaka (58 miliona evra.)
Sa druge strane, deset odsto zaposlenih u Švajcvarskoj mesecno zarađuje manje od 3.242 evra.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Knjizevnost je po mom misljenju uvek bila na tankom ledu. Na korak od topljenja i na korak od najdivnije ledene figure.
Danas se ucenici pre svega vrlo malo interesuju za knjizevnost. Uglavnom kad se ona spomene krene mrgodjenje i negodovanje. Problem je jer se ne shvata sustina knjizevnosti i njena svrha. Na nju se gleda kao na obavezu koju bi trebalo procitati radi reda a cesto i pogledati film umesto same knjige. Sve zbog toga jer se na nju ne gleda pravim ocima. Na nju ne smemo gledati kao na obavezu vec izvor informacija o zivotu, o onome sto je bilo, o onome sto jeste i o onome sto ce biti. Ona nam moze dati smisao zivljenja u svakodnevnom zivotu.
Smatram da je knjizevnost ugusio internet, televizija sa bezbroj kanala, video igre, uopste „savremene tehnologije“, kao sto su je nekada unistavali namernim spaljivanjem biblioteka, cenzurama…
Umberto Eko je rekao da su knjizevni tekstovi lenje masine oko kojih se sami moramo potruditi da prorade. Smatram da je upravo tu problem, jer danasnje generacije ne zele da misle, vec im internet pruza sve informacije na dlanu.
A takodje, cak i porodice i skole mnogo manje nego pre podsticu potrebu za citanjem ili pak to rade na pogresan nacin koji decu, kasnije i odrasle ljude, odvraca od same knjizevnosti.