Sve više hrane se gaji u vertikalnim farmama

Zelena salata, spanać, paradajz, kelj, paprike i jagode već niču iz stalaža koje će hraniti narastajuću populacija gradova širom sveta.

Gradska skladišta, soliteri i prazne zgrade sigurno nisu mesta na kojima biste potražili useve. Demantuju nas već postavljenim vertikalnim farmama od Singapura do Skrantona u Pensilvaniji, piše Politika.

Ove farme budućnosti najnoviji su ekološki i praktičan način da se nahrani narastajuća populacija gradova širom sveta.

Najveća vertikalna farma trebalo bi da bude otvorena u martu ove godine u Pensilvaniji (Skranton). Vodiće je kompanije GSF iz Nju Bafala, grada u američkoj saveznoj državi Mičigen. Objekat će biti jednospratan, ali prostiraće se na čak 3,25 hektara. Imaće šest stalaža (polica) u vertikalnoj ravni, tako da će biti stanište za 17 miliona biljaka. 

Ovakvim vertikalnim farmama mogu da se izbegnu problemi u uzgoju plodova koji su svojstveni sušnom i nezdravom tlu, na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara od naseljenih centara, gde će se konzumirati. Umesto toga, Dikson Despomijer, ekolog sa Univerziteta Kolumbija, koji od 1999. godine podržava ovaj koncept farmi, predlaže proizvodnju hrane čitave godine u urbanim neboderima. Tako bi se izbegli veći transportni troškovi, ali i zagađenja okoline ugljenikom. 

Stalaže za biljke u vertikalnim farmama koriste metod veštačke proizvodnje useva sa peskom i vodom s hranljivim sastojcima umesto zemlje. U ovim farmama budućnosti koristi se LED svetlost koja imitira sunčevu svetlost. Kontrolni softver može da manevriše rotacijom stalaža s biljkama tako da svaka dobije istu količinu svetlosti, a direktne vodene pumpe mogu da utiču na ravnomerno raspoređivanje hranljivih sastojaka. 

Ovaj sistem se nadgleda s pametnog telefona, izjavio je menadžer za istraživanja i razvoj kompanije GSF Danijel Kluko. On je dodao da će nova farma u Skrantonu uzgajati 14 vrsta zelene salate godišnje, kao i spanać, paradajz, kelj, paprike i jagode. Količina plodova biće skoro deset puta veća od prve vertikalne farme, koja je otvorena u Nju Bafalu 2011. godine.

Vertikalnim farmama mnogi pronalaze mane, a zagovornici ovih sistema smatraju da su odličan izvor prehrane globalne populacije koja brzo raste. Sudeći po predviđanjima Ujedinjenih nacija, do 2050. godine čak 86 odsto ljudi u razvijenim državama živeće u gradovima. Koncept vertikalnih farmi može da obezbedi prinose bez obzira na loše vremenske uslove. Dok god farmeri uspevaju da zaštite svoje unutrašnje „žitnice” od štetočina, vertikalnim farmama nisu potrebni pesticidi niti herbicidi. Takođe, potrošnja vode je mnogo manja od potrošnje na običnim farmama.