Švedska počinje gradnju skladišta za istrošeno nuklearno gorivo

Švedska je u sredu počela da gradi skladište za istrošeno nuklearno gorivo, što će biti tek drugo takvo spremište u svetu, gde će se visokoradioaktivni otpad skladištiti 100.000 godina.

Kako skladištiti smrtonosni radioaktivni otpad dok ne bude bezbedan, pitanje je koje muči nuklearnu industriju otkako su komercijalni reaktori počeli da rade 1950-ih.

Finska je jedina zemlja blizu završetka trajnog skladišta, prema izveštaju agencije Rojters.

„Teško je preuveličati značaj činjenice za Švedsku i za klimatsku tranziciju da je izgradnja konačnog skladišta u toku“, rekla je ministarka životne sredine Romina Purmohtari. „Rekli su da neće uspeti, ali ide“.

Svetska nuklearna asocijacija procenjuje da je oko 300.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u svetu potrebno da ode na odlaganje. Većina se skladišti u bazenima za hlađenje u blizini reaktora koji su ga proizveli.

Pored već proizvedenog istrošenog goriva, brojne zemlje u Evropi i širom sveta planiraju da izgrade nove reaktore koji će obezbediti električnu energiju za prelazak sa fosilnih goriva.

Konačno skladište Forsmarka, oko 150 kilometara severno od Stokholma na istočnoj obali Švedske, sastojaće se od 60 km tunela zakopanih 500 metara u 1,9 milijardi godina staroj steni.

To će biti poslednji dom za 12.000 tona istrošenog nuklearnog goriva, zatvorenog u bakarne kapsule dugačke 5 metara, otporne na koroziju, koje će biti upakovane u glinu i zakopane.

Postrojenje će primiti svoj prvi otpad krajem 2030-ih, ali neće biti završeno do 2080. godine kada će tuneli biti zatrpani i zatvoreni, saopštila je švedska kompanija za upravljanje nuklearnim gorivom i otpadom (SKB).

Proces bi, međutim, i dalje mogao da bude odložen. MKG, švedska nevladina organizacija koja radi na nuklearnom otpadu, uložila je žalbu švedskom sudu tražeći dalje bezbednosne provere.

Rečeno je da je istraživanje švedskog Kraljevskog instituta za tehnologiju pokazalo da bakarne kapsule mogu korodirati i ispuštati radioaktivne elemente u podzemne vode.

„Imamo prostora da sačekamo deset godina da donesemo odluku, s obzirom da je to nešto što mora biti bezbedno 100.000 godina“, rekla je Linda Birkedal, predsednica MKG-a.

Repozitorijum Forsmark koštaće oko 12 milijardi kruna (1,08 milijardi dolara), a platiće ga nuklearna industrija, saopštio je SKB.

Imaće prostor da primi sav otpad proizveden u švedskim nuklearnim elektranama.

Međutim, tu se neće skladištiti gorivo iz budućih reaktora. Švedska planira da izgradi još 10 reaktora do 2045. godine.