Švedska, stecište „superbogatih“

Švedska sa 10,5 miliona ljudi ima jedan od najvećih udela „milijardera“ po glavi stanovnika u svetu. Na Forbsovoj listi najbogatijih, odnosno pojedinaca sa imovinom od milijardu i više dolara, nalazi se 43 Šveđana u 2024. godini, piše BBC.

Švedska je među vodećim zemljama koje zagovaraju politiku visokih poreza i socijalne jednakosti – ali je bitno istaći to da je ona postala „žarište“ za bogataše – gledajući ogroman porast „superbogatih“ u poslednje tri decenije.

„Rast broja bogataša došao je nekako tiho, nismo ga ni primetili dok se već nije dogodio. U Stokholmu se sve više vidi bogatstvo, ali i kontrast između superbogataša i ljudi koji su zaista siromašni“, rekao je novinar Andreas Cervenka iz „Aftonbladeta“ i autor knjige Greedy Sweden, u kojoj istražuje stabilan uspon super bogatih iz Švedske. 

Tehnološki napredak igra veliku ulogu u usponu novih „superbogatih“, budući da Švedska ima reputaciju Silicijumske doline u Evropi – u poslednje dve decenije proizvela je više od 40 „jednorog“ startapa (IT kompanije vrednije od od milijardu dolara).

U Švedskoj su osnovani Skype i Spotify, kao i kompanija za igrice Mojang i finansijski i tehnološki startap Tink.

Ola Ahlvarson, preduzetnik, ukazuje na veliki značaj „kulture saradnje“ na startap sceni koja ima snažan uticaj na razvoj preduzetništva – gde su uspešni preduzetnici uzori, ali i investitori mladih kompanija.

Takođe, on smatra da je Švedska odlično tržište za „testiranje“ svojih proizvoda.

„Ako želite da vidite da li nešto funkcioniše na većem tržištu, možete uz malu cenu i bez prevelikog rizika za vaš brend i cenu akcija, isprobati stvari ovde – u Švedskoj“, kaže Ahlvarson.

Sa druge strane, Cervenka smatra da je monetarna politika odigrala veliku ulogu kako bi se zemlja pretvorila u raj za bogate.

Švedska je imala veoma niske kamatne stope od početka 2010-ih do pre nekoliko godina, te je zbog toga pozajmljivanje novca bilo jeftino, tako da su Šveđani koji su imali dovoljno novca često birali da ulažu u imovinu ili ulaganja visokog rizika kao što su tehnološka startap preduzeća, od kojih su mnoga porasla – i to baš kao rezultat toga.

„Jedan od velikih faktora koji je podstakao ovo ogromno povećanje milijardera je to što smo već nekoliko godina imali prilično jak rast vrednosti imovine“, kaže Cervenka.

Iako se u Švedskoj najviše zarade oporezuju više od 50 odsto svojih ličnih dohodaka – što je jedna od najviših stopa u Evropi – on tvrdi da su vlade prilagođavale neke poreze na način koji favorizuje bogate.

Ukinuti su porezi na bogatstvo i nasledstvo još 2000-ih, a poreske stope na dobit od akcija i isplata dividendi akcionarima su mnogo niže od poreza na plate.

Stopa poreza na dobit je takođe pala sa približnih 30 odsto 90-ih na oko 20 odsto, što je nešto niže od evropskog proseka.

Nedavno istraživanje Univerziteta Örebro zaključilo je da je medijska slika švedskih milijardera pretežno pozitivna i sugeriše da se njihovo bogatstvo retko objašnjava u kontekstu promene ekonomske politike nacije.

Mogu li bogataši da kupe duži život?