Svet

14.04.2024. 21:43

World Bank

Autor: Nova ekonomija

Svetska banka predviđa privredni rast od 3,2 odsto za Zapadni Balkan

Da li zeleniji gradovi mogu da budu pokretači ekonomskog rasta Zapadnog Balkana?

Svet

14.04.2024. 21:43

Svetska banka predviđa da će ekonomski rast na Zapadnom Balkanu porasti 2024. godine, a dalje ubrzanje se očekuje 2025. godine, vraćajući ga na prosek pre pandemije, objavljeno je u prolećnim prognozama te međunarodne institucije.

Da bi se smanjio jaz u ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana i Evropske unije i poboljšao životni standard njenih građana, region treba da nastavi sa sprovođenjem reformi.

To uključuje povećanje investicija kako bi se gradovi učinili zelenijim, omogućavajući im da efikasnije doprinose ukupnom ekonomskom razvoju, navodi se u novom redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

Očekuje se da će ekonomska aktivnost na Zapadnom Balkanu ove godine porasti na 3,2 odsto, što je 0,2 procentna poena više nego što je predviđala Svetska banka u prethodnom izdanju izveštaja, i dalje na 3,5 odsto u 2025.

Što se tiče Srbije, Svetska banka je povećala prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na 3,5 odsto a za 2025. godinu očekuje se rast od 3,8 odsto.

Pojedinačne prognoze za šest ekonomija Zapadni Balkan: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija uključeni su u Ekonomsko ažuriranje Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju a očekivani rast za 2024. i 2025. godinu, kao i privredni rast u prethodnom periodu predstavljen je u tabeli:

Izvor: Svetska banka

Blago povećanje projekcija rasta u srednjoročnim projekcijama odražava oprezni optimizam da je Zapadni Balkan izdržao niz šokova tokom poslednjih godina.

Međutim, rizici za naredni period i dalje imaju silazni trend.

Konkretno,stalna slabost globalnog rasta, posebno u evrozoni, utiče na slabije investicije i trgovinu sa regionom. Pored toga, postoje domaći faktori koji dovode projekcije u opasnost, uključujući rasplamsavanje geopolitičkih tenzija, imigracije, izbornu neizvesnost i upornu inflaciju.

„Posle više godina turbulencija izazvanih pandemijom Kovid 19 i energetskom krizom ohrabrujuće je videti da se rast Zapadnog Balkana vraća na nivoe pre pandemije i da siromaštvo nastavlja da opada “, rekao je Sjaoćing Ju, direktor Svetske banke za Zapadni Balkan.

Ipak, sadašnji napredak nedovoljan je da se ispune aspiracije građana i poboljša životni standard u pravcu približavanja standardu EU.

Novi Plan rasta EU za Zapadni Balkan predstavlja šansu da se stimuiliše ekonomski rast kroz reforme i investicije posebno u oblasti zelene ekonomije, rekao je on.

Plan rasta EU od šest milijardi evra će pomoći regionu da ojača ekonomske veze sa EU, njenim najvećim trgovinskim partnerom, i da primeni mere da ojača ekonomsku integraciju unutar Zapadnog Balkana.

Prema oceni Svetske banke, poboljšanja kao što su ubrzanje prolaza na carinama i modernizacija sistema plaćanja u regionu mogu da dovedu do znatne ekonomske dobrobiti za te zemlje.

Investiranje u zelenu tranziciju i jačanje održivog života u gradovima na Zapadnom Balkanu takođe može da pomogne osnaženju regionalnog rasta, navodi se u izveštaju.

„Gradovi su mesta u kojima se zaista odvija ekonomski rast. Oni dovode radnike bliže poslovima, podstiču produktivnost, povećavaju šanse, i olakšavaju razmenu dobara i ideja”, rekla je Nataša Rovo, viši ekonomista u Svetskoj banci i vodeći autor izveštaja.

Gradovi Zapadnog Balkana pokazali su otpornost poslednjih godina, ali su imali teškoće da postanu motori ekonomskog rasta ne samo zbog posledica strukturnih i demografskih izazova, već i zbog osetljivosti na klimatske promene. Investiranje u zelenu privredu može biti šansa da se podstakne rast u budućnosti”, navela je Rovo.

Izveštaj preporučuje akcije na tri glavna fronta za ozelenjavanje i jačanje gradova na Zapadnom Balkanu.

Prvo, stvaranje kompaktnijih gradova bilo bi dobro za rast, pojeftinilo bi pružanje javnih usluga i poboljšalo ekološke rezultate.

Drugo, reforme i investicije za proširenje sistema javnog prevoza i prelazak na zelenije, energetski efikasnije zgrade ograničile bi zagađenje vazduha koje dovodi do prerane smrti hiljada ljudi u regionu svake godine.

Treće, ekstremne vrućine u gradovima, sa temperaturama do 4,5–7,5°C toplijim leti u poređenju sa ruralnim okruženjem, negativno će uticati na produktivnost i zdravlje ljudi. Gradske vlasti treba da usvoje mere za hlađenje fizičkih prostora kroz bolji urbanistički dizajn i planiranje, i ciljana ulaganja.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.