Svetske cene hrane u martu dostigle istorijski maksimum

Foto: Pixabay

Globalne cene hrane u martu su dostigle najviši nivo ikada, pošto je rat u Ukrajini doveo do velike krize na tržištu žitarica i biljnog ulja, objavila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Indeks cena hrane te organizacije je u martu u proseku iznosio 159,3 poena, što je 12,6 odsto više u odnosu na februar, kada je postignut prethodni rekord, nezabeležen od oisnivanja FAO 1990. godine. 

Ovaj indeks prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se najviše trguje, a poslednji nivo ukazuje na poskupljenje od preko 33 odsto u odnosu na mart prošle godine. 

Indeks cena žitarica iznosio je 17,1 odsto više u martu nego u februaru, podstaknut velikim porastom cena svih krupnih žitarica, pošto su Rusija i Ukrajina, zajedno, činile oko 30 odsto i 20 odsto svetskog izvoza pšenice i kukuruza u poslednje tri godine. 

Svetske cene pšenice porasle su za 19,7 odsto, cene kukuruza su zabeležile rast od 19,1 odsto na mesečnom nivou, dostižući rekordno visok nivo. 

Indeks cena biljnog ulja porastao je za 23,2 odsto, podstaknut višim cenama suncokretovog ulja, čiji je vodeći svetski izvoznik Ukrajina, pa su shodno tome porasle i cene palminog, sojinog i ulja repice.

Porastao je i indeks cena šećera za 6,7 odsto u odnosu na februar, preokrenuvši nedavne padove i dostigao nivo za više od 20 odsto veći nego u martu 2021. godine

FAO indeks cena mesa porastao je za 4,8 odsto u martu i dostigao najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena svinjskog mesa zbog manjka svinja za klanje u zapadnoj Evropi, kao i indeks cena mlečnih proizvoda koji je porastao 2,6 odsto i bio je 23,6 odsto veći nego u martu prošle godine.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija je takođe objavila svoj novi izveštaj o snabdevanju i potražnji žitarica, koji uključuje prognozu za globalnu proizvodnju pšenice u 2022. godini od 784 miliona tona, što je povećanje od 1,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. 

Ta procena zasniva se na očekivanja da najmanje 20 procenata zasađenih površina u Ukrajini možda neće biti požnjeveno zbog direktnog uništenja, ograničenog pristupa ili nedostatka resursa za žetvu useva.

Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini je projektovano na oko 2,8 milijarde tona, uključujući rekordan nivo za pirinač, uz očekivana povećanja i za kukuruz i pšenicu.

Predviđa se da će globalne zalihe žitarica do kraja 2022. godine porasti za 2,4 odsto u odnosu na početni nivo, uglavnom zbog većih zaliha pšenice i kukuruza u Rusiji i Ukrajini i nižeg očekivanog izvoza. Očekuje se da će globalne zalihe žitarica iznositi 29,7 procenata u 2021/22. godini, što je neznatno manje u odnosu na prethodnu godine ukazujući na "relativno komotan nivo ponude".


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.