Tehničke uređaje se sve manje isplati popravljati

Hiljade kupaca u Srbiji suočilo se sa saznanjem da im se popravka kućnih aparata ne isplati.

Jednokratne su pegle, telefoni, diktafoni, fenovi, kompjuteri, pa čak i veš-mašine. Sa garantnim rokom istekne im i trajanje. Stručnjaci su odavno osmislili i termin – planirano raspadanje.

„Mi smo odustali od popravke veš-mašine. Koristili smo je nepune četiri godine kada je počela da pišti. Došao je majstor i rekao da su otišli lageri na bubnju“, priča jedna Beograđanka.

„Na tom modelu mašine, međutim, oni su mogli da se zamene jedino ako se zameni i čitav bubanj. Popravka bi koštala oko 150 evra. Mi smo odlučili da kupimo novu mašinu. Platili smo je oko 300 evra, ali mogli smo da izaberemo jeftiniji model koji bi bio malo skuplji od popravke“, kaže ona. 

Proizvođači, jasno je već decenijama, ugrađuju jeftinije delove. Tehnička roba je realno sve dostupnija, ali da bi se prodavala i dalje – traje ograničeno. Nastavak proizvodnje je zagarantovan jer – tražnja ne prestaje. 

„To je odlika i posledica potrošačkog društva. Ništa se ne proizvodi da traje beskonačno“, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. 

„Tako je svuda, pa i u automobilskoj industriji. Ni „mercedes“ ili neke druge vrhunske marke ne prave kola da se voze pola veka. Svesno se ide na pogoršanje kvaliteta, ali ne nauštrb bezbednosti. Znači, kočnice, volan i najvažnije stvari su kvalitetene. Otkazuju manje bitni delovi. Isto se dešava i sa kućnom tehnikom. Ko će kupovati nove proizvode ako postojeći traju po 15 godina“, objašnjava on. 

„Druga stvar je cena popravki. Tehnika je sve manje kvalitetna i sve jeftinija i ne isplati se popravljati. Pre svega zato što je cena industrijskog rada niža od cene usluga. U industriji je dosta toga automatizovano, a ljudski rad ima svoju cenu. Svaka popravka zahteva vreme – da se pregleda aparat, dijagnostikuje problem i popravi. Veliki proizvođači žive od širenja proizvodnje, a broj stanovnika se, ipak, ne povećava toliko“, kaže Savić. 

Servisi, ipak, rade i dalje. Posla ima i dok traje garancija za uređaje. Skuplje modele, kažu majstori, potrošači ne odbacuju lako. 

„Apsolutno imamo posla oko popravke aparata i van garancije“, kažu u jednom prestoničkom servisu. 

„Radimo sa brendovima čiji proizvodi nisu jeftini, spadaju u red najboljih. U skoro 95 odsto slučajeva se isplati popravka. Popravka pegle u najgorem slučaju, ako je otišla ploča, što je glavni deo, košta od 2.000 do 3.500 dinara. Ali, to su modeli koji novi koštaju do 12.000 dinara. Popravka se ne isplati možda za jeftinije aparate. Delova ima, verujte i za multipraktike od 25 i 30 godina. Do sedam godina starosti pouzdano postoje delovi“, navode.