Tramp sprema svoje carine za sve zemlje koje imaju namete na američku robu

Trgovinski savetnici Donalda Trampa u sredu su finalizovali planove za recipročne carine koje je američki predsednik obećao da će nametnuti svakoj zemlji koja naplaćuje carine na američki uvoz, povećavajući strah od širenja globalnog trgovinskog rata.

Tramp je zaprepastio tržišta svojom odlukom u ponedeljak da uvede carine na sav uvoz čelika i aluminijuma počevši od 12. marta. Planovi su izazvali osudu Meksika, Kanade i Evropske unije, dok su Japan i Australija rekli da traže izuzeće od carina, prenosi Rojters.

Ove vesti su naterale industrije koje se oslanjaju na uvoz čelika i aluminijuma da se bore kako bi nadoknadile očekivani skok troškova.

Tramp je prošle nedelje uveo dodatne carine od 10 odsto na kinesku robu, koje su stupile na snagu 4. februara, a kineske protivmere stupaju na snagu ove nedelje.

On je odložio carinjenje od 25 odsto na robu iz Meksika i Kanade na mesec dana do 4. marta kako bi omogućio pregovore o koracima za obezbeđenje američkih granica i zaustavljanje protoka fentanila.

Neki američki radnici pozdravili su tarife za metal od ponedeljka, ali mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom bile su u agoniji zbog narednih koraka, upozoravajući da će povećanje tarifa odjeknuti u lancima snabdevanja, utičući na sva preduzeća koja se oslanjaju na ove materijale.

Zvaničnici Bele kuće nisu govorili o strukturi ili vremenskom rasporedu sledećih tarifa, a jedan izvor je rekao da bi to saopštenje moglo doći kasnije tokom nedelje.

Tramp je u ponedeljak rekao da će u naredna dva dana objaviti recipročne carine za sve zemlje koje uvode carine na američku robu, i rekao da razmatra i posebne carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode.

Stručnjaci za trgovinu kažu da strukturiranje recipročnih carina koje Tramp želi predstavlja veliki izazov za njegov tim, što može objasniti zašto najnovije carine nisu objavljene u utorak.

Vilijam Rajnš, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da bi Trampovi zvaničnici mogli da se odluče za lakše primenjive paušalne carinske stope od 10 odsto ili 20 odsto, ili za neuredniji pristup koji bi zahtevao odvojene tarifne rasporede koji odgovaraju tarifama SAD ka stopama svake druge zemlje.

Jedan izvor koji prati rad na tarifama rekao je da se detalji još uvek razrađuju kasno u utorak.

Dejmon Pajk, stručnjak za trgovinu i direktor u američkom odeljenju računovodstvene firme BDO International, rekao je da će recipročne tarife koje je Tramp predvideo rezultirati monumentalnim poduhvatom, s obzirom da je svaka od 186 članica Svetske carinske organizacije imala različite carinske stope.

„Na međunarodnom nivou, postoji nešto poput 5.000 različitih opisa na nivou od 6 cifara (podnaslov proizvoda), dakle 5.000 puta 186 nacija. Vrlo liči na projekat veštačke inteligencije“, rekao je on.

Stručnjaci kažu da bi se Tramp mogao pozvati na nekoliko statuta, uključujući odeljak 122 Zakona o trgovini iz 1974, koji bi dozvolio samo paušalnu stopu od maksimalno 15 odsto za šest meseci, ili Odeljak 338 Zakona o tarifama iz 1930, koji daje ovlašćenje da deluje protiv trgovinske diskriminacije koja šteti SAD, ali nikada nije korišćena u trgovini.

Tramp bi takođe mogao da koristi isti Međunarodni zakon o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima koji se koristi da opravda carine nametnute Kini i koje čekaju Kanadu i Meksiko.

Rajnš je rekao da se uvođenjem recipročne carine takođe prepušta kontrola nad tarifnim rasporedom SAD drugim zemljama, bez obzira na tarifnu stopu koju su postavili, i može dovesti do kontraproduktivnih rezultata.

„Na primer, ako Kolumbija ima visoku tarifu na kafu kako bi zaštitila svoju industriju, mi bismo postavili visoku tarifu na kolumbijsku kafu koja bi odgovarala njihovoj, iako ne uzgajamo kafu. Jedini povređeni ljudi bili bi potrošači iz SAD“, rekao je on.