Tržišta se smiruju, ali je prerano reći da li je rasprodaja akcija okončana

Japanske akcije su sinoć naglo skočile i ojačale tokom jučerašnjeg dana ozbiljno postradala azijska tržišta, nakon što su zvaničnici Banke Japana, tamošnjih monetarnih vlasti, umirili investitore, piše Rojters. Evropske berze su odjutros takođe počele dan „u zelenom“, dok sve tri američka referentna indeksa beleže skok od preko 100 poena, barem u predtrgovanju i u trenutku pisanja ovog teksta.  

Nikkei 225, najcitiraniji japanski indeks, skočio je za više od deset odsto, smanjujući (ali ne i anulirajući) gubitke od 12,4 odsto zabeležene tokom prethodne trgovačke sesije.

Ponedeljak je, zapravo, bio najgori dan za japanske brokere od kraha „Crnog ponedeljka“ 1987. godine, od kog se privreda Japana nikada u potpunosti nije oporavila.

MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana porastao je za 2,0 odsto.

Evropa ima skromnije rezultate u prvim minutima trgovanja: nemački DAX je dodao 0,38 odsto na jučerašnju vrednost, britanski FTSE 100 je skočio za 0,21 odsto, dok je Eurostoxx porastao za 0,29 odsto.

S druge strane, francuski CAC 40 je opao za oko 0,1 procenata. 

Volstrit je takođe izgledao stabilnije sa S&P 500 fjučersima koji su se oporavili za 1,5 odsto, dok su fjučersi Nasdaq-a porasli za dva odsto.

S&P 500 je juče izgubio je tri odsto vrednosti, a Nasdaq Composite tačno 3,43 odsto, jer su strahovi od moguće recesije u SAD pokrenuli talas rasprodaje rizičnijih hartija od vrednosti.

Prinosi na američke desetogodišnje trezorske zapise su se vratili na 3,84 odsto, nakon što su u jednoj fazi iznosili čak 3,667 odsto.

Kriptovalute su takođe pokazale blage znake oporavka odjutros, ali su daleko od povratka na nivoe pre vikenda: naime, Bitkoin je u jednom rtrenutku pao za 21 odsta, a Ethereum za čak 31 procenat.

Zvaničnici Federalnih rezervi dali su sve od sebe da umire tržišta, a predsednica Fed San Franciska Meri Dejli rekla je da je „izuzetno važno“ sprečiti da tržište rada (nezadovoljavajući podaci objavljeni u petak) pokrenu pad tržišta.

Dejli je rekla da je otvorena za smanjenje kamatnih stopa po potrebi i da monetarna politika treba da bude „proaktivna“.

Prinosi državnih obveznica takođe su pali sa najnižeg nivoa, delom kao reakcija na oporavak američkog indeksa ISM usluga (meri privrednu aktivnost više od 15 industrija merenjem cena, nivoa zaliha i zaposlenosti) na 51,4 za jul.

Konkretno, indeks zaposlenosti je skočio za 5 poena na 51,1, što sugeriše da je prošlonedeljni izveštaj o platnim spiskovima možda preuveličao slabost na tržištu rada.

„Određivanje kraja takvih istorijskih rasprodaja je komplikovano i investitori će najverovatnije ostati oprezni pre nego što vrate kapital na tržišta akcija“, rekao je za Rojters Boris Kovačević, globalni makro strateg u kompaniji za plaćanja Convera.

Dok su podaci o zapošljavanju u SAD od prošle nedelje bili pokretač za masovnu prodaju akcija (povod), sami podaci nisu bili toliko katastrofalni da bude i uzrok nagle rasprodaje akcijskog kapitala, stoji u drugom izveštaju Rojtersa.

Da li su samo podaci o nezaposlenosti pokrenuli lavinu?

Valutno tržište je takođe delimično preokrenulo potres od ponedeljka, pošto je dolar ojačao na 145,64 jena, nakon što je potonuo 1,5 odsto u ponedeljak na čak 141,67.

Jedan deo svetskih medija ukazuje da je upravo u razdvajanju para dolar/jen izazvao jučerašnji potres na svetskim tržištima.

Ukratko, nedavna neočekivana odluuka Banke Japana da podigne referentne kamatne stope, po prvi put još od Svetske ekonomske krize iz 2007/2008. godine.

Blago povećanje stopa od 25 baznih poena pogurao je japanski jen za preko 11 odsto u odnosu na dolar – sa 38-godišnjeg minimuma koji je beležen pre samo mesec dana.

Ovo poskupljenje jena je, posledično, istisnuo investitore iz „trgovine obrtom“ („carry trade“).

„Carry trade“ operacija na tržištu podrazumeva da investitori pozamljuju novac u valutama sa veoma niskim kamatama, a kako bi investirali u imovinu koja donosi veći prinos.

Dokle god su zajmovi u jenima (kao i sam jen) bile jeftine, bilo je očekivano da će se tako pozajmljena sredstva plasirati u nešto špekulativnije oblike hartija od vrednosti.

Nagli zaokret japanskih monetarnih vlasti, smatraju sagovornici Rojtersa, uparen sa signalima kao što su rast nezaposlenosti u SAD i razočaravajućim kvartalnim izveštajima vodećih američkih tehnoloških kompanija, naterao je ulagače da likvidiraju svoje „carry trade“ pozicije praktično preko noći.

„Prema našoj proceni, mnogo toga (prodaja akcija) se svelo na kapitulaciju pozicije, jer je veliki broj makro fondova uhvaćen na pogrešnoj strani u trgovini, i pokrenuta su zaustavljanja trgovanja – počevši od tržišta valuta i japanskog jena“, rekao je Mark Dauding, direktor investicija u BlueBay Asset Management, misleći na unapred određene nivoe koji pokreću kupovinu ili prodaju akcija.

„Ne vidimo dokaze u podacima koji govore da treba da očekujemo tvrdo sletanje (ekonomije SAD)“, dodao je on.