Uprkos svim naporima, nivo globalne emisije CO2 obaraju rekorde

Rast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u 2023. nije bio dovoljan da spreči još jedan rekordni nivo globalne emisije ugljen-dioksida, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne agencije za energiju objavljeni danas.

Globalne emisije CO2 prouzrokovane proizvodnjom energije su porasle jer su izuzetne suše pogodile hidroelektrane u 2023. Ipak, rast je bio manji nego 2022. zahvaljujući ekspanziji tehnologija kao što su solarna energija, energija vetra, nuklearna energija i električna vozila, pokazuje analiza Međunarodne agencije za energiju (IEA) sa sedištem u Parizu.

Bez tehnologija čiste energije, globalno povećanje emisije CO2 u poslednjih pet godina bilo bi tri puta veće.

Izuzetan pad u snabdevanju hidroenergijom zbog ekstremnih suša – u Kini, Sjedinjenim Državama i nekoliko drugih ekonomija – doveo je do porasta emisija u 2023. godini za preko 40 odsto, pošto su se zemlje uglavnom okrenule alternativnim fosilnim gorivima kako bi popunile jaz.

Da nije bilo neobično niske proizvodnje hidroenergije, globalne emisije CO2 iz proizvodnje električne energije bi se zapravo smanjile u odnosu na 2022, čineći ukupan porast emisija povezanih sa energijom značajno manjim.

U novom izveštaju IEA o emisijama ugljen-dioksida vezanih za energiju, navodi se da su napredne ekonomije zabeležile rekordan pad u emisiji CO2 u 2023. iako je njihov BDP rastao. Njihove emisije su pale na 50-godišnji minimum, dok je potražnja za ugljem pala na nivoe koji nisu viđeni od ranih 1900-ih.

Smanjenje emisija u razvijenim ekonomijama izazvano je kombinacijom snažnog korišćenja obnovljivih izvora energije, prebacivanja sa uglja na gas i poboljšanja energetske efikasnosti. Zapravo, prošla godina je bila prva u kojoj je najmanje polovina proizvodnje električne energije u razvijenim ekonomijama došla iz izvora sa niskim emisijama, poput obnovljivih i nuklearnih izvora.

Od 2019. do 2023. rast čiste energije bio je dvostruko veći od rasta fosilnih goriva

Nova analiza IEA pokazuje da je primena tehnologija čiste energije u poslednjih pet godina značajno ograničila povećanje potražnje za fosilnim gorivima, pružajući priliku da se ubrza prelazak sa njih u ovoj deceniji.

Primena energije vetra i solarnih fotonaponskih sistema u elektroenergetskim sistemima širom sveta od 2019. godine bila je dovoljna da se globalno smanji količina godišnje potrošnje uglja koja je ekvivalentna onoj koja se proizvede u sektoru električne energije Indije i Indonezije zajedno – i da smanji godišnju potražnju za prirodnim gasom za iznos koji je ekvivalentan ruskom izvozu prirodnog gasa u Evropsku uniju iz perioda pre rata u Ukrajini.

KINA REKORDER

Iz IEA navode da je korišćenje čiste energije i dalje previše koncentrisano u naprednim ekonomijama i Kini, naglašavajući potrebu za većim međunarodnim naporima za povećanje ulaganja u čistu energiju i njeno korišćenje u privredama u nastajanju i razvoju.

U 2023. godini, u naprednim ekonomijama i Kini instalisano je 90 odsto novih solarnih fotonaponskih i vetroelektrana na globalnom nivou i pordato je 95 odsto električnih vozila.

Korišćenje tehnologija čiste energije u Kini nastavilo je da napreduje jer je 2023. instalisano isto onoliko solarnih fotonaponskih kapaciteta kao u celom svetu 2022. godine.