Velike američke bušotine ponovo oborile cenu nafte

Cene nafte su oslabile zbog povećanja aktivnosti na bušotinama u SAD, a i zato što je snažan dolar „pojeo“ dobitke ostvarene prošle sedmice.

„Crno zlato“ je ostvarilo blagi rast u petak nakon što je izveštaj u SAD pokazao da je u vodećoj svetskoj ekonomiji otvoreno 287.000 novih radnih mesta u junu, posle minimalnog rasta u maju.

Međutim, oporavak ostvaren u petak – koji je bio više nego skroman u odnosu na pad od gotovo pet odsto dan ranije, anuliran je budući da je broj aktivnih bušotina u SAD, koji predstavlja barometar buduće proizvodnje, porastao za 10 na 12-nedeljni rekord od 351 bušotine prošle sedmice, što je peto povećanje u šest nedelja. 

Američka „laka“ nafta WTI pala je za 39 centi (0,86 odsto) na 45,02 dolara, dok je severnomorska nafta „brent“ pojeftinila za 37 centi (0,79 odsto) na 46,39 dolara, izveštava agencija Frans pres. 

„Kako bude rastao broj bušotina, tako ćemo imati pad cena nafte, jer će na tržište stizati nove isporuke“, kaže analitičar sidnejske kompanije Fet Provets, Dejvid Lenoks, za „Blumberg njuz“. 

On smatra da će bilo kakav nagoveštaj u smislu potencijalnog većeg „dolivanja“ ove sirovine na tržištu uzrokovati trajne probleme. 

Snažan dolar, čiji je rast podstaknut američkim podacima o novom zapošljavanju, dodatno je izvršio pritisak na sirovu nafte. Jaka „zelena“ novčanica čini naftu izraženu u dolarima skupljom za kupce koji koriste druge valute. 

Nafta je beležila hirovito trgovanje nakon što je Britanija glasala za izlazak iz Evropsku unije 23. juna, prateći volatinosti na svetskim tržištima kapitala. 

Cene su se, ipak,oporavile sa višegodišnjeg minimuma od ispod 30 dolara za barel, ali su i dalje daleko od vrhova od preko 100 dolara registrovanih sredinom 2014. godine.