Veštačka inteligencija diskriminiše osobe sa invaliditetom?

Problem diskriminacije pri algoritamskog zapošljavanja postaje sve izraženiji, posebno kada je reč o osobama sa invaliditetom. Iako se procenjuje da čak 99 odsto Fortune 500 kompanija koristi veštačku inteligenciju u procesima zapošljavanja, zakonodavci ne uspevaju da u potpunosti zaštite prava zaposlenih.

Odgovarajući na pretnju diskriminacije pri zapošljavanju, Grad Njujork je prošle godine usvojio Zakon o automatizovanom alatu za odlučivanje o zapošljavanju (Automated Employment Decision Tool Act), koji od kompanija koje koriste veštačku inteligenciju za donošenje odluka prilikom zapošljavanja zahteva periodične procene pristrasnosti po „polu, rasi i etničkoj pripadnosti“.

Pa ipak, prvi zakon ove vrste ne uspeva da zaštiti sve kategorije ugroženih. Konkretno, zaštita osoba sa invaliditetom je izostala.

Ta grupa je često izložena diskriminaciji prilikom zapošljavanja, a izostavljanje invaliditeta iz kategorija za procenu pristrasnosti u ovom zakonu predstavlja značajan propust, piše The Hill.

Analiza video snimaka i ocenjivanje ličnosti, na primer, često ne uspevaju pravilno da registruju lica osoba sa određenim invaliditetima, što dovodi do dodatne diskriminacije.

Propusti u zakonu podstiču dalju upotrebu pristrasnih alata za zapošljavanje, a neki zakonodavci izbegavaju oštrije mere protiv korišćenja AI u zapošljavanju.

Pojedini političari zato navode da je jedino rešenje za ukidanje diskriminacije potpuna zabrana veštačke inteligencije prilikom zapošljavanja.

AI će ugroziti osam miliona poslova samo u Ujedinjenom Kraljevstvu