Vlada Crne Gore će napraviti novi predlog koncesionog ugovora sa kojim će izaći pred tri pretkvalifikovana ponuđača, koji su već u užem izboru po osnovu tendera za koncesiju Aerodroma Crne Gore (ACG) raspisanog pre pet godina. Nakon toga slede pregovori, javljaju Vijesti a prenosi Bankar.me.
Ta informacija je potvrđena Vijestima u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva (MSP), koje je pre nekoliko meseci formiralo i novu tendersku komisiju za ACG sa zadatkom da odluči šta da uradi sa tenderom za dugoročni zakup vazdušnih luka u Podgorici i Tivtu.
U ovom trenutku tenderska komisija u saradnji s konsultantom priprema predlog javnog poziva za kvalifikovane ponuđače zajedno sa predlogom ugovora o koncesiji koji će biti sastavni deo javnog poziva. Navedeni proces je veoma zahtevan jer će definisati period koncesije od 30 godina i sve minimalne tehičke uslove.
Vlada je tada formirala tendersku komisiju i produžila saradnju sa konsultantom International Finance Corporation (IFC).
Tender je pokrenula 2019. godine bivša, DPS-om predvođena, Vlada premijera Duška Markovića.
Ministarstvo saobraćaja je oktobra te godine objavilo pretkvalifikacioni tender na koji je stiglo sedam prijava. Kvalifikovala su se četiri ponuđača, od kojih je jedan odustao.
U igri su formalno ostali južnokorejska kompanija Incheon International Airport, luksemburška Corporacion America Airports i francusko-turski konzorcijum Aeroports de Paris TAV.
Međutim, proces je zaustavljen zbog pandemije koronavirusa 2020. godine, pa niko od tri ponuđača koji su ušli u uži izbor nije do sada izneo svoju konačnu ponudu.
Menadžment državnog preduzeća ACG predvođen dosokrašnjim izvršnim direktorom Vladanom Draškovićem je u martu prošle godine napravio detaljnu analizu koja potvrđuje da ta kompanija može biti profitabilna i sama obezbediti adekvatan razvoj vazdušnih luka u narednih sedam godina, te da ACG ne treba davati u zakup, navode Vijesti.
Draškovićev plan je pokazivao da ACG mogu biti uspešna i profitabilna firma koja može sama da obezbedi sopstveni razvoj u skladu s potrebama države i da u narednih sedam godina ostvari dobit u ukupnom iznosu većem od 120 miliona evra, uz istovremenu investiciju od 138,4 miliona evra u razvoj.