Više od 10.000 hotela tuži Buking platformu: Traže milijarde evra odštete

Više od 10.000 hotela podnosi tužbu protiv platforme Buking tvrdeći da je taj sajt zloupotrebio položaj na tržištu i nanosio im štetu u periodu od čak 20 godina. Tužbu formalno u ime hotela pokreće Hotrec, udruženje hotela, restorana i kafića u Evropi, a onima koji još uvek nisu, a žele da se pridruže tužbi, dat je rok do 29. avgusta da to učine.

Tužba će prema tvrdnji britanskog Gardijana biti najveća u istoriji evropskog ugostiteljstva, a odštetni zahtev će se verovatno meriti u milijardama, s obzirom na to da u njoj učestvuje 30 nacionalnih hotelskih udruženja Starog kontinenta.

A šta je zapravo povod za tužbu? Hotelijeri tvrde da ih je Buking pritiskom naterao na korišćenje opcije „najbolja cena“ u periodu od 2004. do 2024. godine koja je podrazumevala da te sobe koje oglase ne smeju da nude ni preko jedne druge platforme, pa čak ni preko sopstvene veb stranice hotela. Hoteli tvrde da su zbog ovoga trpeli gubitke kada im soba nije izdata jer je Buking bio jedina platforma preko koje je mogla da se rezerviše. Buking tvrdi da je ovom opcijom ustvari koristio klauzulu o sprečavanju „besplatne rezervacije“, odnosno mogućnosti da korisnik preko Bukinga pretražuje smeštaj, a potom posrednim putem stupi direktno u kontakt sa hotelom i izbegne plaćanje provizije toj platformi.

EU ukinula spornu klauzulu

Sporna klauzula po kojoj su hoteli dužni da ne smeju nigde drugde da oglašavaju sobu koju su oglasili preko Bukinga ukinuta je 2024. godine jer je ova platforma morala da se uskladi sa Zakonom o digitalnim tržištima Evropske unije. Evropski sud pravde zaključio je da je Buking ovakvim klauzulama kršio evropske zakone o tržišnoj konkurenciji.

Dok hoteli nameravaju da zatraže nadoknadu štete za gubitke tokom 20 godina, Buking platforma tvrdi da još uvek nije obaveštena o kolektivnoj tužbi, ali da je „posvećena fer konkurenciji“. Navode i da Evropski sud pravde nije utvrdio u presudi da su Buking klauzule o najboljoj ceni antikonkurentske već da „takve klauzule spadaju u delokrug prava konkurencije u EU“, te da zato „efekte takvih klauzula treba procenjivati od slučaja do slučaja“. Buking tvrdi i da je anketa pokazala da 74 odsto hotelijera tvrde da im je saradnja s ovom platformom unapredila poslovanje.

Međutim, Veronika Zigel, predsednica Hotelskog odeljenja francuskog udruženja ugostiteljskog sektora (Umih), tvrdi da je Buking povećavao svoje provizije kako je sve više zauzimao tržište rezervacija. Ona je kao primer navela da je od sobe koja je izdavana za 100 evra hotelu ostajalo samo 75 evra, odnosno da je Bukingu pripadala čak četvrtina.

Šta je sa Srbijom?

Još uvek nije poznato da li će se ovoj tužbi priključiti i srpski hoteli, pošto se formalno ona podnosi na osnovu presude Evropskog suda pravde, a na osnovu zakona koji važe na teritoriji Evropske unije.

Kada je srpsko tržište u pitanju, Buking platforma se prošle godine susrela s drugačijim problemom. Ministar turizma i omladine Husein Memić zapretio je ukidanjem Bukinga, Arbnb-a i sličnih platformi ukoliko ne prestanu da prihvataju saradnju sa izdavaocima smeštaja koji nisu prijavljeni u Centralni informacini sistem E-turista. Tada je konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku i ekonomski analitičar Dragoljub Rajić upozorio da Srbija mora biti oprezna u sporu sa Bukingom jer se može desiti da na kraju plati višemilionsku odštetu.

Buking platforma je registrovana u Holandiji, a vrednost matične korporacije „Booking holding“ procenjena je na 170 milijardi dolara. Rupert Podsun, direktor Instituta za pravo konkurencije pri Univerzitetu Hajnrih Hajne u Dilsedorfu, naveo je Buking kao primer kako digitalna platforma može da zaposedne čitav jedan sektor po principu „pobednik uzima sve“.