Više od 50 ljudi pokušalo da zaštiti slogan Je suis Charlie i zaradi na njemu

Poruka #JeSuisCharlie je postala globalno obeležje saučešća u bolu i zajedničkog glasa za slobodu govora i medija, ali ubrzo i poruka u kojoj neki vide profit.

Kako biše BBC, više od 50 ljudi je pokušalo da zaštiti slogan „Ja sam Šarli“ u francuskom Zavodu za zaštitu intelektualne svojine.

Poznati slogan osmislio je Žoakim Ronsin, koji je za napad u kojem je ubijeno 12 ljudi čuo u svojoj redakciji, u modnom magazinu „Stilist“.

„Radili smo na sledećem broju, kada je jedan kolega na Tviteru video šta se dešava. Bili smo šokirani, a ubrzo su počele da stižu poruke u kojima je pisalo da su ljudi zgroženi ili prestrašeni, svi su slali poruku beznađa“, rekao je Ronsin za BBC. 

Ronsin, inače komšija redakcije lista „Šarli ebdo“, kaže da je odmah počeo da razmišlja o logotipu lista i ubrzo je ispisao sada već čuvenu poruku istim fontom. 

Iako je imao samo 400 pratilaca na Tviteru, njegov slogan se munjevitom brzinom raširio po celom svetu, a milioni ljudi su ga tvitovali u narednim satima. 

„Zaista nisam imao nameru da stvorim nešto tako značajno. Mnogo ljudi mi je čestitalo, što mi je u početku bilo veoma čudno, jer nisam mogao da primam čestitke za nešto povezano sa tragedijom. Zatim sam shvatio da mi se zahvaljuju što sam im pomogao da se izraze. To je ono što poruka znači – ja sam slobodan, nisam uplašen“, rekao je on. 

Ubrzo se slogan prelio i na svetske ulice, na kojima su se, osim odštampanih poruka na A4 papirima, pojavili i posteri, bedževi, majice i olovke sa porukom „Ja sam Šarli“. 

Ronsin se trudio da se ne pojavljuje u medijima, jer nije želeo da bude označen kao lider nekog pokreta, ali je odlučio da progovori nakon izveštaja o broju ljudi koji su pokušali da od slogana naprave brend i profit. 

„Zavod je odlučio da ne prihvati nijedan zahtev, zbog široke društvene upotrebe ovog slogana“, pisalo je u saopštenju Zavoda koji je samo 12. januara primio 50 prijava za registraciju žiga. 

Kako navodi AFP, zabeleženi su najrazličitiji pokušaji komercijalne eksploatacije slogana, samim tim i tragedije, pa je u jednoj prijavi kompanija želela da zaštiti aparate za gašenje požara na kojima je ispisano „Ja sam Šarli“. 

Procedura prijave košta 200 evra za onlajn zahteve i 225 evra za papirne zahteve, a sve prijave se u roku od četiri nedelje objavljuju na sajtu Zavoda. 

I u Belgiji je bilo sličnih pokušaja, pa je jedan biznismen naišao na oštre kritike javnosti nakon izjave: „To je brend, isto kao Dior, Ges ili Adidas. Sigurno će mnogi veliki brendovi želeti da ga iskoriste. Ja ne želim profit, već da pomognem porodicama i listu da nastave svoje živote“. 

Iako tvrdi da želi da „zaštiti slogan od toga da padne u pogrešne ruke“, malo ko mu veruje. 

„Možemo da probamo da zaradimo novac od prodaje slogana velikim firmama, a zatim da sredstva preusmerimo na pravo mesto“, rekao je Janik Uterhagen. 

Istovremeno, samo nekoliko sati nakon tragedije u Parizu zakupljeni su internet domeni jesuischarlie.fr, jesuischarlie.com i jesuischarlie.org, a ubrzo su se u onlajn prodavnicama pojavile stotine različitih artikala sa ispisanim „Je Suis Charlie“. 

I poznati trgovci su na naslovne strane svojih sajtova stavili majice, kačkete i ostale stvari, a redom svi kažu da im „nije namera da zarade na tragediji već da podignu svest o slobodi govora i pomognu Francuskoj“. 

Ibej je takođe preplavljen starim brojevima lista „Šarli ebdo“, a na prodaju je ponuđen prvi broj iz 1970. godine, koji je već dobio ponudu od 200.000 evra. 

Ronsin kaže da je on dozvolio korišćenje slogana i vizuelnog rešenja samo nevladinoj organizaciji „Reporteri bez granica“, ali i da je bio primoran da se konsultuje sa advokatima kako bi sprečio njegovu komercijalnu upotrebu. 

„Strašno je i pomisliti da bi jedan takav slogan, koji označava nadu, mogao da postane nečije vlasništvo. Želim da ova poruka ostane čista. Četiri miliona ljudi je na ulicama uzvikivalo te reči, u Parizu, Londonu i Njujorku. Prljavo je misliti o tome da neko želi da zaradi“, rekao je Ronsin.