Vlade EU glasaju o kineskim tarifama za EV, Nemačka i Španija protiv

Članice Evropske unije danas odlučuju o uvođenju carine na uvoz električnih vozila kineske proizvodnje, koje će ići čak do 45 odsto, u do sada najvećoj odluci unutar trgovačkog bloka, prenosi Rojters.

Evropska komisija, koja nadgleda trgovinsku politiku EU, predložila je konačne carine za narednih pet godina, kako bi se suprotstavila onome što smatra „nepravednim“ kineskim subvencijama, predloženim nakon jednogodišnje istrage.

Predlog EU može biti blokiran ako kvalifikovana većina od 15 članica EU, koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU, glasa protiv.

Rojters je u sredu izvestio da će Francuska, Grčka, Italija i Poljska glasati za, što je dovoljno da spreči blokadu većine protiv carina.

U nedostatku kvalifikovane većine, u svakom slučaju, izvršna vlast EU može da usvoji tarife.

Međutim, mogli bi da podnesu i izmenjeni predlog ako žele da dobiju podršku većine.

Najveća ekonomija u regionu i najveći proizvođač automobila, Nemačka, glasaće protiv uvođenja tarifa, rekli su za Rojters neimenovani izvori. Nemačka je bila uzdržana na prvom neobavezujućem glasanju o predlogu u julu.

Nemački proizvođači automobila bili su posebno glasni protiv carina. Folksvagen je rekao da su evropske institucije imale „pogrešan pristup“.

Iako to odbijanje neće poremetiti rezultat u petak, pooštravanje stava naglašava izazov Brisela u izgradnji podrške za ovaj trgovinski slučaj, potencijalno primoravajući Komisiju da izvrši drugo glasanje i razmotri moguće kompromise.

Ministar ekonomije u Španiji, koji je ranije podržavao carine, takođe je rekao u pismu potpredsedniku Evropske komisije Valdisu Dombrovskisu, u koje je Rojters imao uvid , da bi EU trebalo da „održi pregovore otvorenim (…) izvan obavezujućeg glasanja, umesto da uvede carine“ te da se postigne dogovor o cenama kao i premeštanju proizvodnje baterija u blok.

Neke članice EU su nervozne zbog odgovora Pekinga. U potezima koji se viđeni kao odmazda, Peking je ove godine pokrenuo sopstvenu istragu o uvozu rakije, mlečnih i svinjskih proizvoda iz EU.

Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je u petak da EU ide ka „ekonomskom hladnom ratu“ sa Kinom.

Međutim, stav EU prema Pekingu se učvrstio u poslednjih pet godina, sada na Kinu gleda kao na potencijalnog partnera u nekim pitanjima, ali i kao na konkurenta i sistemskog rivala.

Komisija kaže da su slobodni proizvodni kapacitet Kine od tri miliona električnih vozila godišnje, koji je trebalo da se izveze, dvostruko veći od tržišta EU. S obzirom na stopostotne tarife u Sjedinjenim Državama i Kanadi, najočigledniji izlaz za ta električna vozila je Evropa.

Izvršna vlast EU je rekla da je spremna da nastavi pregovore o alternativi carinama sa Kinom i da bi mogla da preispita obavezu o ceni – koja uključuje minimalnu uvoznu cenu i obično ograničenje količine – pošto je prethodno odbila one koje su nudile kineske kompanije.

Jedna opcija o kojoj se pregovara su minimalne uvozne cene izračunate na osnovu kriterijuma kao što su domet, performanse baterije i dužina EV-a, kao i da li je pogon na dva ili četiri točka, rekao je izvor.

Tarife se kreću od 7,8 odsto za Teslu do 35,3 odsto za SAIC i druge kompanije za koje se smatra da nisu sarađivale u istrazi EU. Ove tarife su iznad standardne uvozne carine EU od deset odsto za automobile.