Putnička mreža Šinkansen svakodnevno prevozi po 930.000 putnika. Kada su gužve vozovi sa stanica u urbanim centrima voze u proseku svakih šest minuta.
Međutim, nakon 50 uspešnih godina primene ove tehnologije, i njima je potrebno unapređenje.
Najbrži voz kompanije Šinkansen kreće se brzinom od 320 km/h, a brzi razvoj doneo mu je brojne rivale, ne samo u evropskim gradovima, već iu Kini.
Prema rečima japanskog premijera Šinze Abea, odgovor leži u Maglevu, vozu koji levitira na magnetima. Oni koriste magnete koji vagone „drže” iznad šina, eliminišući potrebu za točkovima i smanjujući opasnost od nesreće usled trenja, zbog čega su znatno brži, ali i tiši. Mogu da razviju brzinu od 506 km/h .
„Ovo je zaista tehnologija iz snova“, rekao je nedavno Abe .
Troškovi nove generacije vozova su ogromni. Japan će potrošiti više od 100 milijardi dolara na infrastrukturu kako bi ovim vozovima povezali Tokio i Nagoju, odnosno prelazili put od 286 km.
Vozovi Maglev bi trebalo da budu u pogonu do 2027. godine, a do 2045. Japan je isplanirao na ovaj način da poveže Tokio i Osaku.
Međutim, uprkos snu o skraćivanju puta sa 100 na 40 minuta na relaciji Tokio – Nagoja, kao i onog iz Tokija do Osake sa 145 na 67 minuta, ovaj projekat je dočekan sa sumnjom.
Naime, postavlja se pitanje da li će Japanu biti potrebne takve usluge posle 30 godina, s obzirom da će se njegova populacija, ako se nastavi ovaj trend, sa trenutnih 127 miliona smanjiti na 105 miliona. Stoga kritičari smatraju da neće biti tolike potrebe za ovim uslugama.
Nekako sam stekla utisak da Nobelova nagrada za književnost ne predstavlja i kvalitet. Više je politički određena. Ponekad stigne kada je prekasno. Ne sećam se kada sam pročitala neko delo samo zato što je autor laureat. Mnogi veliki pisci koji su nam ostavili ogromno zaveštanje su ostali bez nje (Tolstoj npr.). Iako mislim da je trenutno najkvalitentniji Murakami, a da nam Hosein približava neki dalek svet, volela bih da je dobije neki mladi autor, koji je doneo neku novinu u svetu književnosti, koji će usmeriti pažnju javnosti na mlade pisce i uticati na podizanje svesti o čitanju i značaju čitanja. Mogao bi to biti Markus Zusak.