Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac?

Od hiljadu kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto je svojim zaposlenima tokom 2020. godine u proseku isplaćivalo samo minimalac, piše Biznis.rs. Taj zarada je u bruto iznosu iznosila do 42.963 dinara pokazuju podaci koje je obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.

Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto, 23 odsto mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, ili do 70.000 dinara neto.

Sličan procenat kompanija beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto, dok 15 odsto poslodavaca zaposlenima plaća između 100.000 i 150.000 dinara. Oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.

U Hrvatskoj je tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), što je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra). U toj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje minimalac.

Iznos do 1.000 evra bruto imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini. Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto. Toliki procenat preduzeća u Hrvatskoj ima i vanredno velike prosečne plate.

U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto, odnosno oko 700 evra neto. Od 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su davali iznose blizu minimalca. Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa te liste isplatilo je prosečnu platu od oko 1.200 evra bruto.

Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je 2020. isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra, a oko 18 odsto vlasnika firmi sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplatilo je bruto platu u iznosu preko 2.500 evra. Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto.

ZARADE U VREME PANDEMIJE I ISELJAVANJA

„U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za 10 do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu“, kaže generalni direktor Privredne komore Slovenije Aleš Kantaruti.

Prema njegovim rečima, zaposleni koji su primili više zarade rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, dok je u privatnom sektoru, dinamika plata prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti

„Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata“, konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije.

On ipak smatra da su slovenački poslodavci očigledno i dalje konkurentni u odnosu na region, jer u prilog tome kako naglašava govori dinamika useljavanja i iseljavanja. Prema njoj, u poslednjih 10 godina stanovništvo se u regionu povećalo samo u Sloveniji i Crnoj Gori.

„Domaći nezaposleni najčešće spadaju u kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru“, kaže Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).

Dodaje da su novim Zakonom o strancima ukinute kvote za zapošljavanje strane radne snage u Hrvatskoj. Radnici u Hrvatsku dolaze iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Indije, Filipina.

„Mere za očuvanje radnih mesta i dalje su na snazi, ali se odnose na znatno manji broj firmi, pa se u avgustu pomoć isplaćuje za ugrožene, ali uz uslov da je u kompaniji bar 70 odsto zaposlenih vakcinisano. Ako je taj procenat manji od 70 odsto i pomoć je manja“, objašnjava predstavnik HUP-a.

Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS)  Bojana Stanića, zadovoljavajući:

„Više od polovine ispitanika (ankete PKS) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina isti nivo , dok je kod 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto smanjenje prometa“, objašnjava Stanić.

On kaže da je privreda Srbije je u prošloj godini pretrpela relativno malu štetu, s obzirom na strukturu privrede i efikasnu primenu državne pomoći.  Prema njegovom mišljenju, kako bi se destimulisao odliv radnika iz Srbije potrebno je da se omogući nastavak rasta prosečne zarade.